Prvi put je da je organizovan protest ispred SANU protiv stava njenog predsednika na čiji račun su izrečene i uvrede i pretnje – umesto argumenta za ono što je rekao ili protiv toga. Sličan stav ranije je izneo i akademik Tibor Varadi.
Obojica su podsetila na dobro poznati stav i široj javnosti – da Srbija nema državne nadležnosti na Kosovu, odnosno, kako se to provlači kroz istraživanja javnog mnjenja, da je Kosovo za Srbiju izgubljeno i de fakto nezavisno. Poznati i priznati akademici izneli su takođe široko rasprostranjeni stav da to ne znači ni da je takva situacija pravedna, pravno fundirana i njima poželjna. Jedina razlika od javnomnjenjskog stava je da nema smisla maštati sada o nečemu što je apsolutno neprihvatljivo i za Albance sa Kosova i za veliki deo sveta, tvrdeći da je najbolje kako je nekada bilo ili da se izmisli nešto između za Kosovo – kao više od autonomije, a manje od nezavisnosti.
Napisano je nekoliko studija, jedna od njih je izašla u izdanju FOD-a u Srbiji. O tome je Novi magazin već iscrpno pisao i sve one ukazuju da je nerešavanje Kosova najgora moguća opcija i za ekonomiju i za budućnost Srbije (uzgred, i Kosova). Svojim intelektualnim ugledom i autoritetom oni su demonstrirali i značaj i kompleksnost rešavanja tog problema – i da jedino što ne valja jeste da čekamo buđenje iz sna u kojem više nema problema zvanog Kosovo.
Iznošenje stava je alarm za buđenje iz sna u kojem se ništa ne rešava – jer za rešavanje posledica svih kriza kroz koje smo prošli, a prošli smo u poslednjih trideset godina izuzetno mnogo, treba nam i te kako intelektualne hrabrosti i argumentovanog dijaloga. To, naravno, nije dovoljno – lokalna i međunarodna politika igraju tu važnu ulogu, ali ni mnogo srećniji po nas odnos snaga i državničkih mudrosti na političkoj ravni ne može za ovako tešku posledicu istorijskih neodgovornosti da pronađe model.
Doduše, na javnoj sceni viđamo suprotstavljene stavove, uverljiva i neuverljiva objašnjenja i ideje… No, manir tih debata je navijački, pa ako se i nađu na istom mestu predstavnici različitih stavova, vidi se samo svađa i galama. Nakon bombardovanja u kojem NATO nije priznao pobedu, a Srbija nije priznala poraz, samoproglašeni pobednik UČK je ipak dobio krila u realizaciji ideje osamostaljenja Kosova.
Stara ideja koja je Ustavom iz 1974, kada je autonomna pokrajina dobila atribute republike pojačana, postala je nakon 1999. realan cilj, zasad značajno zakomplikovan za kosovske Albance UNSB rezolucijom 1244 i razjedinjenim kosovskim političkim elitama – da ne pominjem i optužbe za ratne zločine. Zbog toga nema i ne može biti jasnih i ostvarivih planova na stolu.
Nije za kratak tekst da pomene sve relevantno za ovu temu, ali jeste da ukaže da je od velike važnosti da se čuju stavovi i mišljenja, da se traže rešenja. I intelektualno je pošteno i odgovorno da ljudi od ugleda iznose lične stavove. A besprizorni i bez argumenta obračuni sa izrečenim stavom zaslužuju i osudu javnosti i reakciju države, bez obzira na to što dva izuzetna člana SANU sigurno mogu i sami da se izbore za pravo na javnu reč.