Njihov trk je, naravno, znatno teži. Pa i zbog toga što, za razliku od srpskih visokoškolaca, nemaju jasan, jedinstveni, cilj.
Ipak, za samo dve nedelje ovog meseca, razmnožila su se traganja velikih sila za ublažavanje dugotrajnih nepodnošljivosti, koje su one, mahom, i stvarale. Najupadljivija je, pritom, povećana inicijativnost američkog predsednika.
Tim Donalda Tramp se upustio najopsežnija istovremena pregovaranja na najvišem nivou, u akciji kakva se ne pamti, ocenjuje i njemu nenaklonjeni CNN. Najćešće su to cenkanja oko povišenih carina, pošto ih je zaveo gotovo svim zemljama i time izazvao krupne poremećaje u globalnoj trgovini, pa i na samom američkom tržištu.
Igra vruće-hladno. Čak i s Kinom. Posle razmene astronomskih taksi, koje je Tramp nedavno obznanio, sklopljen je sporazum da se one smanje za 115 odsto u narednih 90 dana (ostavljenih za dalje pregovore) tako da će američka roba biti opterećena sa „samo“ deset, a kineska s 30 odsto.
Takva drastična klackalica donosi ogromne dobitke i gubitke na berzama i u poslovima. Dobro obavešteni krugovi, u koje spadaju ortaci obe vlasti, sigurno astronomski zarađuju, kupujući akcije kad im naglo vrednost padne, a prodajući ih kad munjevito skoče, a takvi se preokreti nižu. Ali, to je već druga priča.
Tramp, ujedno, igra na više scena globalnog značaja. Posrednik je u pregovorima, zakazanim za 15. maj u Istanbulu, između Rusije i Ukrajine, preteći obema da će ih ostaviti na cedilu ako se ne dogovore bar o primirju. Odlučujuću ulogu je sebi pripisao i za postizanje prekida vatre između dve nuklearne sile, Indije i Pakistana, a i nastavlja da nagovora Iran da se odrekne nuklearnog programa, kao i da smiri neprestano uzavrele strasti između Teherana i Izraela…
Ali, glavni naum mu je nešto o čemu direktno ne pregovara. Pod geslom „Učinimo Ameriku ponovo velikom“, njemu je stalo da raspari sve što je spolja upareno toliko da umanjuje veličinu Amerike.
Ne sviđa mu se, tako, EU kao udruženje država, kao ni strateško partnerstvo Rusije i Kine, pa povlači poteze za dekomponovanje tih kompozicija. U moskovskom obeležavanju Dana pobede, 9.maja, Vladimir Putin i Si Đinping su saopštili da znaju za takav njegov projekat, i zakleli su se da će ga složno sprečiti. A Evropljani se još preračunavaju kako da očuvaju jedinstvo i postignu stratešku autonomiju, ali bez odricanja od saveza sa SAD.
Majski kalendar se ispostavio kao krajnje zgusnut. Tome je doprineo i izbor novog pape, Lava XIV. Prvi Amerikanac na čelu Vatikana se, na ranijim dužnostima u Katoličkoj crkvi, iskazao kao kritičar Trampa i njegovog potpredsednika Džej Di Vensa, a neslaganje s njima je, posredno ali prepoznatljivo, iskazao i sada.
Naročito se protivi politici progona imigranata, a koji mahom u SAD dolaze iz katoličkih zemalja. U raskoraku sa šefom Bele kuće je i oko novinara, u kojima papa vidi borce za istinu i odbranu ljudskog dostojanstva, dok ih je Tramp svojevremeno prokazao kao „neprijatelje naroda“.
U svekolikom majskom zgušnjavanju kalendara našla se i Srbija. Dok su studenti trčali ka Briselu, predsednik nam je bolno ostao bez planiranog susreta s Trampom na Floridi, ali se obreo u Moskvi, povod obeležavanja Dan pobede. Odlikovao je tamo patrijarha Kirila baš na dan kad je izabran novi papa, a Putinu se ispovedio o ovdašnjoj „obojenoj revoluciji“. Na nju mu se prethodno požalio i patrijarh Porfirije, i izrazio želju da ako dođe do geopolitičkog prestrojavanja, treba da se priklonimo „ruskom svetu“.
U posebnom razgovoru s predsednikom Sijem, Aleksandar Vučić je naciji priredio još jedno odstupanje od realnosti i proklamovanog kursa ka EU. „Nama Kina počinje da znači život“, rekao je ne znajući kako da se zaustavi u komplimentiranju.
Iz Brisela, u kome naši maratonci kontaktiraju sa evroparlamentarcima, kao i iz djaspore i od ovde anketiranih građana, čule su se suprotne poruke – da smo deo Evrope i da nas u njoj čeka bolji život. To je došao da nam, u okviru turneje po zapadnom Balkanu, kaže i predsednik Evropskog saveta Antonio Košta.
Posle razgovora s Vučićem, izjavio je da nam je mesto u EU, ali da treba da se potpuno uskladimo s njenom spoljnom politikom (od čega je odstupilo gostovanje kod Putina) i reformišemo sistem tako da garantuje slobodu medija, suzbija korupciju i unapređuje izborne zakone. Uz napomenu da „u Briselu i drugim zemljama mnogi ljudi ne veruju da ste vi zaista posvećeni pristupanju EU“, pa da je on došao u Beograd da to proveri.
Studenti-maratonci će u Briselu, kao ranije i njihove kolege biciklisti u Strazburu, tim mnogima pokazati drugačije, lepše i kriterijumima EU prijemčivije lice Srbije. Tamo su se uputili sa zahtevima koje su predstavnici EU prihvatili kao svoje, a tamo su kročili u nadgrađenom statusu – izaslanika kolega koji traže vanredne izbore u Srbiji.
Ali, zgusnuo se i kalendar za takav rasplet. Vlasti, ne i studentima, koji misle da je sazrelo vreme da je preuzmu sposobniji, posvećeni njenom demokratskom preobražaju u vladavinu zakona. A kakva postoji tamo gde su dotrčali i gde ljudi odavde masovno odlaze kao u novu domovinu.