Simbolika deluje vanredno zastrašujuće. Ima li uopšte kraja pošasti, pitaju se već prilično izmoždeni mozgovi, kada se zapatila i u plućima planete, kako se sa izvesnim preterivanjem nazivaju prašume Amazonije. A u čijoj je “prestonici” Manausu otkrivena nova varijanta koronavirusa, zaraznija od originala i posebno među mlađima, označena sa “P.1”.
Sada je Manaus postao čak jedan od globalnih epicentara mutirane zaraze i medicinske nesigurnosti. Prethodno je bio promovisan kao prvi grad u svetu koji je stekao “imunitet krda” u naletu klasičnog covida-19, da bi ga udar mutiranog soja srozao do statusa prvog brazilskog grada u kojem je “pukao” zdravstveni sistem.
Veleobrte je doživljavao i ranije. Prilikom davne i kratke posete Manausu pričali su mi kako je cvetao u doba zamašnog izvoza kaučuka, čak toliko da je u njemu izgrađena raskošna zgrada opere (opevana u filmu “Fickaraldo”) i da su razmetljivi bogataši “slali rublje da se pere u Engleskoj, a odatle naručivali kućepaziteljke”. Kada je taj bum prošao, grad je naglo oronuo, da bi se do danas uzdigao do šestog mesta na tabeli ekonomske snage nacionalnih urbanih centara.
Ćudljiva sudbina Manausa zarazila je i brazilskog predsednika Žaira Bolsonara. Zbog potcenjivanja tamošnje epidemiološke drame protiv njega je pokrenuta istraga, a i nagovešten mu je impičment ukoliko hitno ne popravi lidersko ponašanje. I bar donekle uspori epidemiju u zemlji koja je nedavno zabeležila neslavni rekord – da su sa manje od tri odsto svetske populacije njeni žitelji činili četvrtinu globalnih žrtava.
Zbog omalovažavanja dometa zaraze i zaštitnih mera, pri čemu se nije libio ni da sunarodnike odvraća od vakcinacije “jer bi ona mogla da ih pretvori u krokodile”, nagomilale su se kritike na njegov račun. Udruženje brazilskih medicinskih profesionalaca tužilo ga je Međunarodnom krivičnom sudu u Hagu za zločin protiv čovečnosti. Hjuman rajts voč ga proziva za sabotažu neophodnih antiepidemijskih procesa. Svetska zdravstvena organizacija je više puta zahtevala da se efikasnije angažuje.
Lokalni list Folja do Sao Paulo prebacuje mu i da krivotvori podatke o učinku vlasti, predstavljajući ih boljim nego što jesu. A kao da je sve navedeno malo, specijalizovani sidnejski Lowy institut dodaje da su u pandemiji postupci Bolsonarove vlade u pandemiji “najgori na svetu”.
Zajednički zaključak iz ovih i drugih dostupnih istraživanja, koje sugeriše i uticajni ekspertski časopis Sajentifik ameriken, mogao bi da glasi: Brazil kleca pod udarom mutiranog koronavirusa koji se iz “pluća planete” izmetnuo i u internacionalnu opasnost, dobrim delom zbog nemara nacionalne vlasti. Bolsonaro je pritom glavna meta jer se ponašao autokratski, nipodaštavajući i najbliže saradnike. Učestalo ih je smenjivao, kad god bi se usudili da mu protivureče.
Ali kada je nagoveštavao da bi mogao da upotrebi vojsku kako bi odvratio pobornike restriktivnih mera protiv zaraze, zapao je u nove nevolje s nesagledivim posledicama. Armija uz čiju je podršku s pedigreom kapetana u njenom sastavu pobedio na izborima 2018. pružila mu je otpor. Kada je smenio ministra odbrane, ostavku su mu dali čelnici sva tri roda oružanih snaga, što se ne pamti u inače burnoj istoriji Brazila, pa ni šire. Hroničari podsećaju da je hvalio period vojne diktature (1964-1985), pa su analitičari izneli zebnje da bi on mogao da krene njenim tragom.
Ali, kako stvari stoje, moraće da se potrudi da izbegne sudbinu svog idola, takođe sklonog potcenjivanju institucija i medija, doskorašnjeg američkog predsednika Donalda Trampa, koji nije uspeo da bude reizabran jer ga je pobedio politički veteran Džo Bajden. Brazilski sud je, naime, oslobodio daljeg izdržavanja kazne, izrečene zbog učešća u navodnim korupcionaškim aranžmanima, bivšeg šefa države Luiza da Silvu, poznatog po nadimku Lula, koji po anketama uživa veću podršku Brazilaca.