Iz tušte i tma kriza koje dele svet, izdvojila se jedna koja mu je objedinila – duše. Saosećamo, reklo bi se bez izuzetka, s patnjama više od 200 nigerijskih tinejdžerki i osuđujemo otmičare koji su namerili da od ovih devojčica načine seksualne robinje i monetu za, unutrašnje i spoljno, političko i ideološko, potkusurivanje.
Solidarnost sa bilo čijom decom je, doduše, jedna od neodoljivijih sila i prirode i društva. I na najvišem stepenu egocentričnosti, uvažavamo činjenicu da smo svi mi – kakvi god da smo i za šta smo – nečija deca…
Ali, kao retko kada, sa globalnim javnim mnjenjem su se ovog puta saglasili i ovlašćeni globalni organi i zvaničnici velikih sila i mediji sa najizrazitijim internacionalnim uticajem. Savet bezbednosti UN jednoglasno je zatražio da se razumu privede situacija u Nigeriji, a vlasti SAD, Britanije, Izraela i Kine su se već, uz saglasnost vlade u Abudži, uključile u sadejstva potrage za skrovištima Boko Harama, organizacije muslimanskih ekstremista, čiji su lideri preuzeli odgovornost za otmicu devojaka iz srednjoškolskog internata na severoistoku najmnogoljudnije države Afrike (oko 170 miliona stanovnika). Amerikanci su, kako je saopšteno, sa nekoliko aviona već u misiji vazdušnog nadgledanja sumnjivih kretanja na zemlji.
Do pojačanog angažmana supersile došlo je ubrzo posle ispovesti šefa Bele kuće Baraka Obame da se svakog jutra budi opterećen nedoumicama kako bi mogao da pomogne izbavljenju nigerijskih stradalnica, s kojima saoseća i kao otac dve kćerke. To je na svoj način izrazila i njegova supruga Mišel, koja je prvi put od njega preuzela redovno nedeljno, posredstvom radija, predsedničko obraćanje naciji, u kome je pozvala Vašington da se energičnije uključi u akcije za oslobađanje otetih učenica…
Dok je ovaj tekst išao u štampu, još se nije znalo kakva će biti sudbina ni kidnapovanih, ni kidnapera, ni međunarodnih odnosa. Francuski predsednik Fransoa Oland pozvao sve strane da različite varijante raspleta ukrste na sastanku kome će on biti domaćin.
Situacija u Nigeriji izmiče, zasad, iskustvima. Znatno nadmašuje čak i etničke i druge razmirice u rashodovanoj Jugoslaviji.
Najmnogoljudnija je afrička zemlja, sa nešto više od 170 miliona stanovnika, najveća je kontinentalna naftaška sila i 15. u svetu, privreda joj raste po visokoj stopi, njen Nolivud je treća kinematografska sila, posle Holivuda i indijskog Bolivuda. A ipak važi za zemlju s velikim procentom (60 odsto) stanovništva koje jedva preživljava s prihodima ispod granice siromaštva, s manje od jednog dolara dnevno.
Nigerija je osetno raslojena i po drugim osnovama. Pre svega na razvijeniji, hrišćanski jug i siromašniji, muslimanski sever. Slede još eksplozivnija i razlikovanja i poistovećenja: 500 je jezički različitih etničkih zajednica, čije vođe približava zajednička sklonost ka korupciji.
Tim raskolima se bodri Boko Haram (u jednoj od mogućnih varijanti prevoda: “Zapadno obrazovanje je greh”). Privlači sebe nezadovoljnike, kojima je za svako paljenje škole ili neke druge “bezbožničke” institucije, spreman da plati po tridesetak evra, koje će skupljati, kako javljaju strani istraživači, “reketiranjem”, prodavanjem devojaka za devet evra po “komadu”, pljačkanjem banaka i prevoznika vrednih pošiljki…
Masovno kidnapovanje srednjoškolki u Nigeriji predstavljalo je više od klasične otmice. Izazvalo je, izvesno, burna emotivna i strateška reagovanja širom sveta, već preopterećenog svakojakim krađama i prekrađama ličnih i kolektivnih integriteta.
Sa globalnih mapa nestaju delovi država, brišu se granice između međunarodnog i prava jačeg, kao i prava na tajnost i javnost. Nepočinstva se pravdaju prethodnim zastranjivanjem rivala do nepodnošljivosti, dok se izvan dometa zdravog razuma, povećavaju enormne socijalne razlike…
Da ne bude trunka sumnje, zalažem se za oslobađanje talaca (ne znam naziv za žene s tom oznakom), za mirno rešenje krize u Nigeriji i očuvanje njenog teritorijalnog integriteta, u skladu s međunarodnim pravom. To sam priželjkivao i za SRJ, znatno pre nego što se njena raskolnička sudbina, uz improvizacije, reprizirala u Ukrajini.
Ovde bi ovaj tekst mogao da se završi. Ali, u oceni prvog afričkog dobitnika Nobelove nagrade za književnost, pronašao sam podesan dodatak svemu ispisanom. Nigerijski pisac Vole Sojinka kaže da je najbitnije da nova generacija nađe način da se suprotstavi onima koji misle da su dobili Božji blagoslov da nam komplikuju život…