Slatkorečivi kineski organ reda nije ni slutio da je tako buntovnike uputio na jedan od izvora njihovog gneva. Jer, mnoge od njih je na proteste protiv vlasti inspirisalo baš svetsko fudbalsko prvenstvo, izvestili su reporteri pariskog Monda i londonskog Gardijana.
Videli su da desetine hiljada ljudi na katarskim stadionima dahću jedni drugima u lice, iz sveg glasa bodre ili proklinju, pa se i grle i ljube s kim god stignu u izlivima radosti ili utehe, što su doživeli kao povod i da oni, Kinezi, zatraže iste slobode u svojoj zemlji. Na ulicama mnogih gradova i u univerzitetima zatražili su ukidanje restriktivnih mera u borbi protiv korone, koje ih predugo sputavaju da „uživaju u životu“.
Povod je bila tragedija u Urumčiju, glavnom gradu severozapadne provincije Sinđijang, kada je u požaru stradalo 10 ljudi jer je, kako se prenosi, pomoć kasnila zbog karantina i drugih drakonskih antiepidemijskih mera. „Dosta nam je zatvaranja, hoćemo slobodu“, klicali su demonstranti, često uzdižući beli, prazan papir kao simbol zabrane izražavanja. Prigodno su i pevali nacionalnu himnu, koja počinje rečima „Ustanite, vi koji odbijate da budete robovi“!
Dok se spolja procenjuje da su to bili najveći protesti posle onih na Tjenanmenu 1989, iz dostupnih kineskih izveštaja se ne stiče takav utisak, pa je upravo saopšteno da je tekuća politika dobra, ali da su neki lokalni organi preterivali u njenoj primeni i zanemarivali zahteve građana. Nije bilo jasno, kad je ovaj tekst išao u štampu, šta sledi, pogotovo koji su dometi rasprostranjenih, ali ne i masovnih demonstracija i kako će biti podešavan odgovor nepopustljive vlasti.
Činjenice su poprimile obrise veleobrta. U Kini je registrovan prvi slučaj kovida-19; njeno obuzdavanje epidemije, s masovnim lokdaunom, propagirano je kao najuspešniji model, s niskom stopom i zaražavanja i smrtnosti; domaće vakcine su isporučivane i inostranstvu… da bi posle bezmalo tri godine po otkrivanju pandemije ta zemlja opet izbila u prvi plan, ali zbog lokalnog širenja virusa i otpora dugom radikalnom ograničavanju kretanja i kontakata.
Bilo je, naravno, protesta i u mnogim drugim državama zbog vanrednog antipandemijskog režima, ali su kineske vlasti jedine koje su proglasile politiku „do istrebljenja kovida-19“, što je, kako se pokazalo, nemoguća misija. Širom sveta je uglavnom prihvaćen suživot s koronom, uz vakcine i terapeutska sredstva, dok Kina ostaje raritet, s nekom vrstom karantina na povećem delu sopstvene teritorije. Čak 49 gradova joj je u delimičnom ili totalnom lokdaunu, prenosi Njujork tajms.
Politika „nulti kovid“ doprinela je usporavanju kineskog privrednog rasta, pa i globalnim poremećajima. Među njima je i jedan koji će i mnoge obradovati – zastoji u Kini doveli su do pojeftinjenja nafte i derivata u svetu, sugerišu eksperti.
Još se sabiraju razlozi zbog kojih se Peking spotakao na frontu protiv korone i doživeo antivladine proteste. Ukazuje se, na primer, da uprkos tome što je dokazano da njene vakcine nisu dovoljno efikasne, ona ne uvozi delotvornije. Problem je i u pomanjkanju specijalnih kreveta, što je strani nalaz koji je, bez osporavanja, citirala i državna agencija Sinhua…
Nobelovac Pol Krugman predočava da je u sadašnje nevolje s virusom i protestima, Peking zapao zbog pogrešne politike i da je to još jedan dokaz zaostajanja autokratije za demokratijom. Čak i kad se pričini da je obrnut slučaj, kao na početku borbe protiv pandemije. Prednost demokratije je što ona ume da prizna i ispravi svoje greške, dok autokratija istrajava na njima i kad su očigledne jer se zasniva na hipotezi o sopstvenoj nepogrešivosti, konstatuje američki ekonomista. Takvu primedbu na račun Si Đinpinga povezao je i s pogrešnom računicom Vladimira Putina da će invazija na Ukrajinu biti blickrig.
Prema sličnim opservacijama, Kina je sama sebe uvalila u sadašnja iskušenja, umišljajući da je lokdaun svemoćan pobednički metod. Ali čemu on ako je i dalje procenat zaraženih vrlo mali, prigovaraju demonstranti, sluteći da je ta mera deo povećavanja već pozamašne kontrole nad građanima.
Uobražavanje o pobedničkom pohodu je rasprostranjeno. Amerika ga je iskusila u Avganistanu, Rusija u Ukrajini, a Kina kad svoj model preporučuje kao bolji od demokratije.
Ni mi ne zaostajemo. Vlast nas je uveravala da u nadmetanju s Kosovom vodimo s nedostižnih „5:0“, da bi sada priznala da smo saterani u ćošak.
Sport nam je uvek bio uspešniji od raznih vladavina. Sa izuzetkom drugog nastupa naše reprezentacije na Mundijalu u Kataru.
„Dobijenu utakmicu“ protiv Kameruna sveli smo na razočaravajući remi. Bez veze s politikom, ali u skladu s njenim uvežbanim običajem – da nikada ne propusti šansu da propusti šansu.