Ko je uz nju – protiv ruskih invazionista – sasvim, donekle, samo u principu ili sasvim izuzetno protiv, postalo je glavno obeležje nacionalnih pozicioniranja na rasklimatanoj internacionalnoj sceni. Kao slučajevi za vanredno posmatranje sve češće se uzimaju Kina i Srbija.
Obe te, međusobno krajnje neuporedive zemlje, priznaju teritorijalnu celovitost Ukrajine, ali pokazuju i različito dozirano razumevanje za Rusiju. Krivicu za rat Peking pripisuje provokacijama Zapada koji se osetio ugroženim zbog „bezgraničnog“ tandemiziranja Vladimira Putina i Si Đinpinga za suprotstavljanje američkoj „hegemoniji“, dok Beograd saučestvuje u tezi da se Kremlj u agresiju upustio, inspirisan prethodnim kršenjem međunarodnog prava, kad je NATO 1999. oružanim putem izdejstvovao ocepljenje Kosova.
Ovih dana Vašington je istovremeno preduzeo diplomatske, ali odlučne akcije na oba ta polja.
Predsednik Džo Bajden je otišao na prvu turneju po Aziji s ciljem da ojača savezništva za obuzdavanje Pekinga, pogotovo sadejstvom u grupi Kvad, u kojoj su pored SAD još Japan, Australija i Indija.
Pritom mu se „omaklo“ da kaže kako bi Amerika branila Tajvan ako ga NR Kina napadne kako se na Pacifiku ne bi reprizirala sudbina Ukrajine. Peking je odgovorio da Bajdenov iskorak ne doživljava kao gaf već kao upozorenje i da Ukrajina nije za poređenje s Tajvanom jer je on samo deo kineskog koncepta „jedna zemlja, dva sistema“.
Bilo kako bilo, tek Bajdenova ekskurzija je ostvarila glavni naum – da pokaže kako Amerika nije zbog Ukrajine zapostavila Pacifik, na kojem će se, prema nizu predviđanja, odlučivati o budućnosti čovečanstva. I da nisu u pravu bili analitičari koji su nalazili da Kini najviše odgovara, iako ona to poriče, što su ratna dejstva daleko, tako da dobija više prostora za širenje svog uticaja, naročito po neposrednom okruženju…
Ovde se pak podigla prašina oko intervjua američkog ambasadora Kristofera Hila Politici, u kojem je rekao da Srbija ne treba više da bude u dilemi i da za nju „postoji samo jedan put“ – na Zapad, u Evropsku uniju. Iako to nije odudaralo od uveravanja Aleksandra Vučića da nam je glavni nacionalni cilj ulazak u EU, oglasio se drugi AV, Aleksandar Vulin, da prikaže kako su bivše vlasti sve radile pogrešno, kao i ambasador u prethodnom angažovanju na Balkanu, a da je sada u pravu, proizlazi, glavni AV kad ostvaruje smernice nasleđene iz tog doba, kojima se onda suprotstavljao…
Ali, to je već priča o ovdašnjem imitiranju demokratije, u kojoj je partneru u koalicionoj vlasti sugerisano da ide „uz dlaku“ vođi kako bi ovaj napolju tražio razumevanje za oklevanja jer, tobože, mora da savladava velike unutrašnje otpore, veće čak od onih iz redova opozicije. Ali je, izgleda, kucnuo čas za izbore dalekosežnije od domaćih – jeste li za sankcije Rusiji ili ne, pitanje je na koje će odgovor definisati mesto Srbije u svetu i sveta u njoj. Prilično hitno…
Ukrajina je dominirala i na Svetskom ekonomskom forumu (WEF) u Davosu, koji je još trajao dok je ovaj tekst išao u štampu. Svetska ekonomija je na možda najvećem iskušenju posle Drugog svetskog rata – poručila je direktorka MMF Kristalina Georgijeva. Rat, epidemija, klimatski lomovi, prezaduženost, inflacija, nejednakosti, a uz to i prehrambena kriza, opravdavaju naziv ovogodišnjeg zasedanja „Istorija na prekretnici“, ukazao je osnivač WEF Klaus Švab.
Da svetski poredak mora da se menja, uveravaju ne samo sve veće demonstracije nego i podaci međunarodne specijalizovane organizacije Oksfam. Prema njoj, svakih 30 sati se pojavljuje novi milijarder dok, gotovo u isto vreme, milion ljudi pada u ekstremno siromaštvo.
Svemu tome doprinosi, opet, rat u Ukrajini, u kojoj je 14 miliona ljudi bilo primorano da napusti domove (više od 40 odsto njih i domovinu), čime se broj izgnanika iz oružanih poprišta u svetu povećao na rekordnih 100 miliona – izvestile su UN.
Sticaj tragedija i sumanutosti uverava hroničare da više nikad ništa neće biti kao donedavno. A nije prvi put u ovom veku da tako računamo.
Svet se pretumbao 2001. kad je, posle udara otetim putničkim avionima na Njujork i Vašington, poveden globalni rat protiv terorizma; pa kad se 2008. slomio svetski finansijski sistem; pa kad nas je zgromila pandemija; dok su za sve to vreme emitovana upozorenja da uništavamo sve živo na planeti. Da bi danas rat u Ukrajini, praćen sankcijama protiv Rusije uz njeno nuklearno priprećivanje, izazvao najcrnje slutnje.
U toku je veliko preuređivanje sveta. Prelazak iz unipolarnog na multipolarni poredak donekle liči na potrese u tranziciji iz jednopartijskog u višestranački sistem.
Samo da se to ne završi kao na ovim prostorima, kad je pod najavom decentralizacije došlo do policentrizacije, za kojom je usledio raspad zemlje. Da se ne desi da – dok se ovde, bar neki od nas, trudimo da se ugledamo na svet – svet krene našim stopama, pa da cela Zemlja doživi sudbinu naše zemlje.
Daleko bilo. Tim pre što je Ukrajina – blizu…