Domet raketa je, uopšte uzev, daleko veći od inteligencije onih koji ih poseduju. Ovu ironičnu dijagnozu stanja globalne svesti, još zimus je dao sjajni karikaturista El Roto u madridskom Paisu, da bi se ispostavilo da je ona bila proročanska.
I proleće i tekuće leto obeleženi su preletanjem i doletanjem projektila koji su, naročito u Ukrajini i u izraelsko-palestinskom sukobu, poubijali tušte i tma ljudi, ponajviše nevinih, tako da su se, s pravom, mnogi zapitali: da li je svetom zavladalo bezumlje čiji je cilj da nas sve raspameti? Širio se, pri tom, i utisak da se u dobu opštih poziva na štednju, ne štedi samo na municiji, možda zato što masovnim obezglavljivanjem povećava dohodak po glavi, preživelih, stanovnika.
Crni humor nije, ovog puta, crnji od realnosti. Plamte još i Sirija, Irak, Libija. Odnosi između Zapada i Rusije sve više liče na novu vrstu Hladnog rata. Rastu napetosti i na Dalekom istoku. Učestale su akcije terorista i ekstremista.
Špijunaža razara i partnerske odnose. Širi se epidemija ebole. Mafije vrte gde zakoni neće. A i klimatski lomovi pustoše ogromna prostranstva, čak i tamo gde valjda ima dovoljno raketa za svašta pa i za suprotstavljanje udarima s neba.
Reklo bi se da smo, kao civilizacija, na vanrednom testu izdržljivosti. U najkraćem: globalni poredak je sve manje bezbedan, a nacionalni sistemi su sve više nestabilni. Pri tom bi moglo da se pokaže, kao svojevremeno ovde, da “ko nije poludeo, taj nije normalan”…
Pokušao sam da pronađem bar delimične odgovore na pitanja: odakle svi ti vrtlozi, koji su im uzroci i kakve su posledice. Izdvajam, ovom prilikom, četiri analize kompetentnih autora.
Američki dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju Majkl Spens pruža najopštiju sliku i, u tekstu za Prodžekt sindikejt, tvrdi da svet kleca zbog “deficita bezbednosti”. I da najveću pretnju prosperitetu, privrednom rastu i oporavku u svetskim razmerama, ne predstavljaju ekonomske neuravnoteženosti, nego regionalne napetosti, oružani sukobi, pogoršanje međunarodnih odnosa, rivaliziranje težnji za uspostavljanje interesnih sfera.
Specifičan značaj daje, pri tom, obaranju malezijskog putničkog aviona u istočnoj Ukrajini. Kad nije siguran ni civilni vazdušni saobraćaj, ne možemo da budemo sigurni ni u bezbednost globalnih trgovinskih transfera, sugeriše.
Na to se, donekle, nadovezuje članak, u magazinu Forin afers, dvojice uticajnih globalista, Bugarina Ivana Krasteva i Njujorčanina Stivena Holmsa. Nalaze, tako, da je svetsko mnjenje više potresla tragedija putnika na nebu nego življa na zemlji, zato što je globalni poredak zasnovan više na upravljanju bezbednosnim elementima transportnih puteva u vazduhu i na morima, nego na kontroli teritorija. Savremeni ekonomski odnosi, dodaju, ne mogu da se održe kad nisu bezbedni ni koridori komercijalnih letova, neophodnih biznismenima za ugovaranje poslova…
Pogoršanje bezbednosti na evropskom kontinentu naudiće trgovini EU-Rusija, konstatuje Dmitrij Trenjin, direktor moskovskog Karnegi centra. Predviđa da će EU kupovati manje gasa i nafte od Rusije, koja će kupovati manje industrijske robe od suseda, kao i da će ispariti ideja od zajedničkom prostoru od Lisabona do Vladivostoka. Pa da će povodom svih zbivanja u Ukrajini, SAD i EU ojačati savezništvo, i kroz NATO, da će pristup Rusije biti preispitivan i među zemljama kojima se dopalo njeno protivljenje zapadnoj dominaciji, ali da će pravi dobitnik biti Kina, koja će popuniti poslovni prostor upražnjen sankcijama Zapada Rusiji, uz podršku Moskvi da istraje na kursu premeštanja glavnine biznisa i uticaja sa Atlantika na Pacifik.
Na to se, posredno, nadovezuje buenosaireski politikolog Huan Gabrijel Tokatlijan. Prepuštajući drugima da objasne aktuelne finansijske peripetije Argentine, on se posvećuje rasplitanju globalnih zapleta, pa kao jedan od glavnih razloga za širenje nesigurnosti po svetu, ističe rastuću nejednakost.
Uz pozivanje na uverljive internacionalne izvore, navodi da samo jedan odsto svetskog stanovništva raspolaže sa 46 odsto globalne aktive dok 50 procenta savremenika poseduje jedva jedan procenat tog blaga, i da, stoga, nikoga ne treba da čudi razmah socijalnih protesta. Računa, takođe, da je globalni poredak “pretovaren” krizama i da mora bitno da se menja…
A gde smo mi, ovakvi kakvi smo, u svemu tome? Potraga za odgovorom me vodi takoreći svukuda.
Najviše ka poštovanju ekološkog principa, da živimo u skladu sa okolinom, koja je u članstvu EU ili hita ka tom statusu. Najgore bi bilo, što bi rekao Njegoš, da ostanemo “jedna slamka među vihorove, sirak tužni bez igđe nikoga”…