Da se podsetimo. Trijumfuje li Kamala Haris (59) bilo bi to prvi put da na čelo Bele kuće dolazi žena, i to nebelkinja, afro-indijskog porekla. A ako je porazi, Donald Tramp (78) bi postao prvi Amerikanac, u poslednjih 130 godina, koji je osvojio dva vremenski razdvojena predsednička mandata.
O ovim originalnostima se naširoko priča, uporedo s nagađanjima da li bi, i kako bilo koji od ta dva ishoda, zaoštrio ili smanjio polarizacije koje ophrvavaju i tamošnju naciju i svet u celini. U tolikom sticaju kadrovske atraktivnosti i strateških izazova, ređe se pominje promena u premeravanju izbornog procesa.
Maraton ka Beloj kući je naprasno prekinut i sada se trči nova, rekordno kratka staza. Izbori, koji su godinama pomno pripremani, svedeni su na finalno odmeravanje snaga u samo desetak nedelja.
I to među duelantima koji se nisu programirali da direktno udare jedan na drugoga. Posle odustanka predsednika Džoa Bajdena (81), umesto njega je na crtu Trampu izašla Haris, što je oboje gurnulo u stanje „našla se vila u čem’ nije bila“.
U obostranom privikavanju, zasad se bolje snalazi Haris. Njena razgaljenost više privlači neodlučne birače od Trampove smrknutosti. Uspela je da trku, u kojoj je on anketno dugo vodio i već bio „viđen“ kao trijumfator, pretvori u malu prednost za sebe.
Ishod ostaje nezahvalan za prognoze. Ali, eventualnost da bi naknadna učesnica u finalu mogla da pobedi, nagnala je analitičare da dodatno začeprkaju po izbornim običajima.
Jer, ako uspe, to bi bio dokaz, kažu, da su američke predsedničke kampanje predugačke, i da do cilja može da se dopre u deset puta kraćem roku – za samo deset Kamalinih umesto Trampovih stotinak nedelja. On je, kao i Bajden, kampanju počeo još pre dve godine.
„Sprinterka“ Haris je, da stvar bude gora po „dugoprugaše“, za nekoliko dana privukla više finansijske potpore nego obojica. Prošlog meseca se, na primer, u kasu njene kampanje slilo 204,5, a u Trampovu 47,5 miliona dolara.
A neposredno posle zvaničnog proglašenja za predsedničku kandidatkinju, stigla joj je podrška od 82 miliona dolara. Otad joj je fond narastao na više od pola milijarde dolara, daleko nadmašujući rivalov priliv, proizlazi iz računice koju je preneo Forbs.
Ispada, da kad se prava ličnost nađe u pravom trenutku na pravom mestu, i vreme i novac joj idu naruku. Haris je, doduše, postala „prava“ tek u iznudici njene Demokratske partije, koja ju je, s prilično zakašnjenja, promovisala kao boljeg kandidata od Bajdena, čija je nepopularnost smanjivala i stranačke izglede na uporednim parlamentarnim izborima.
Bitno skraćivanje kampanje izazvalo bi sistemski potres. Jer njena dugotrajnost je deo začaranog kruga s privlačenjem donacija, medijskim neprekidnim publicitetom, masovnim mobilizacijama specijalista raznih sojeva. Praktično, jedno razrađeno paralelno ustrojstvo.
Ipak, ono ne garantuje pobedu moćnijeg u zbiru svih tih kategorija. Tramp je, podsećamo, slabije stajao od Hilari Klinton, a ipak je pobedio, dok je u potonjem sličnom odnosu izgubio od Bajdena.
Pobornici skraćivanja kampanje, uveravaju da bi novac, koji sada ide u njeno razvlačenje, mogao da se upotrebi za podmirivanje raznih neophodnosti – popravljanje školstva, zdravstva, infrastrukture. Američke kampanje su, navodi se, duže nego u drugim razrađenim demokratijama.
Praktično je društvo u permanentnoj kampanji, prenosi PBS mišljenja hroničara. U kojoj se politika više posvećuje podešavanju mamaca za glasače, nego što vodi računa o njihovim vitalnim interesima i održivom razvoju.
Permanentna izborna kampanja se ovde odomaćila još više. Nema dana da „oladi“ bar malo i da nas poštedi svakodnevnog zaluđivanja „epohalnim projektima“ i „otkrivanjem“ spoljnih i unutrašnjih neprijatelja.
A kao takve nepoželjnike naročito etiketira borce za zdraviju životnu sredinu i nezavisne medije. Stalni pogrdni refren vlasti je da su dotični „strani plaćenici“, iako je upravo ona najzavisnija od aranžmana sa inostranim faktorima, u zvaničnim i neformalnim ortaklucima.
Ovde se, takođe, opet navija za Trampa, zahvaljujući prognozerima na vrhu. Oni su već dva puta pogrešno tipovali na pobednika-gubitnika američkih predsedničkih izbora, ali istrajavaju.
Ali, oni su svikli na privide, kao na svoju vrlinu, koja se onda kači na mase. Tako su došli na vlast i na njoj se održavaju.
Sve dok njihov maraton ne bude jednom prekinut i počne neka nova, rekordno brza trka, podesna za sprintera, kao što je preko bare trenutno Kamala. Jer, kao što se nekad govorilo – iz Amerike se stvari lako šire po svetu.
Naročito po onom njegovom delu, kao što je naš, gde vladaju loši prognozeri. Čak i kad nešto tačno predvide, previde kakve nam sve loše posledice sleduju…