Iz njihovih izjava i zajedničkog saopštenja o „sveobuhvatnom strateškom partnerstvu“, proizlazi da će se uzajamno podržati u svakom pogledu. Najviše pažnje privukla je novost u obavezivanju da će Rusija i Severna Koreja jedna drugoj pružiti „vojnu i svaku drugu pomoć ako zapadnu u stanje rata zbog spoljne invazije“.
To „stanje rata“, nije baš definisano, ali po njihovim ranijim tumačenjima ono već postoji u specifičnim vidovima. Jer, Moskva insistira da su joj sada napadnute teritorije koje je ona invazijom amputirala Ukrajini, a Severna i Južna Koreja su u zamrznutom konfliktu još od 1953.
Zapadni istraživači sugerišu da se uveliko primenjuju sada proklamovane obaveze o ispomoći u „ratnom stanju“. Severna Koreja je, po njima, veliki snabdevač Rusije municijom i, takođe nedostajućom, radnom snagom za obnovu razorenih okupiranih delova Ukrajine. Moskva, po istim izvorima, isporučuje tom siromašnom komšiji prehranu i energente, a u najavi je i njena potpora njegovom nuklearnom, satelitskom i svakom drugom programu tehnoloških unapređenja.
Obe prozvane strane sve to demantuju, a posredno ističu da samo pokazuju uzajamnu solidarnost zbog „nepravedno“ im zavedenih međunarodnih sankcija. Po dostupnim registrima, Rusija je zemlja koja trpi najveći broj spoljnih kaznenih mera, prevashodno zbog agresije na Ukrajinu, dok je Severna Koreja, zbog nuklearnih provokacija, na četvrtom mestu te tabele, iza Irana i Sirije.
Izgleda vrlo izvesno da Pjongjang više neće biti izlagan tim restrikcijama, bar ne onih sa mandatom Saveta bezbednosti UN, jer je Rusija u poslednje vreme već nekoliko puta stopirala takve pokušaje. Moskva se, ionako, prilično izveštila u zaobilaženju sankcija pod kojima se našla, pa sada nastoji da proširi antisankcijski front, protiv Zapada odakle su one mahom i dolazile.
Na pomolu je tandem bez presedana: Putin i Kim su se uortačili protiv međunarodnog poretka koji je njihove zemlje zasuo sankcijama. Ni da pomisle da prihvate da su ih zaslužili, ne samo zbog rata i nuklearne samovolje, nego i zbog kršenja osnovnih ljudskih prava, već bi i da nekako kazne „progonitelje“.
Na takvu kaznu moglo bi da liči radikalno rusko uskakanje u korejski problem, u kome su tradicionalno glavni spoljni akteri Vašington i Peking. I dok Amerika očekivano demonstrira nezadovoljstvo, Kina neočekivano pokazuje uzdržanost, iako je reč o aranžmanu dve ključne joj partnerske i susedne države.
Da li je uzdržanost Pekinga samo deo dogovora da dok Rusija žari, on hladi? Prerano je za zaključivanje.
Zapadni analitičari i zvaničnici su skloniji proceni da je kinesko-rusko strateško partnerstvo „bez ograničenja“, ipak naišlo na ogradu. Na čijoj je jednoj strani ruski poriv da treba neposredno ući u još jedno strateško nadgornjavanje sa Zapadom, a na drugoj računica Kine da je u globalnu silu izrasla upravo u saradnji sa Zapadom, i bez upuštanja u veće ratove dogurala do statusa njegovog glavnog rivala.
Do ove strateške razlike je došlo ponajviše zbog okolnosti da je Kina najveći dobitnik a Rusija najveći gubitnik globalizacije. Pa je Pekingu prioritet da se taj proces nastavi, a Moskvi da se razglavi. Kinezi smatraju da čvor u koji se svet zapetljao, treba pažljivo rasplitati, a Rusi da ga treba preseći.
Povremeno im se različiti pristupi uzajamno dopunjavaju, pogotovo u zalaganju za prestrojavanje sveta iz jednopolarnog (američkog) globalnog poretka u multipolarni svet. Pritom se mahom predviđalo da će pečat ovom veku dati odnosi Vašington -Peking, što je Moskva doživela kao njeno potcenjivanje. Pa je počela najveći rat u Evropi u poslednjih bezmalo 80 godina i time prilično poremetila ukupne globalne odnose.
Sadašnje Putinovo „uskakanje“ u Severnu Koreju, prvo u poslednje 24 godine, izgleda da je na toj liniji. Dok se Kina i SAD trude da na diplomatski način izbegnu konfrontaciju na Pacifiku, Putin kao da je hteo da se ispostavi kao nametljiva alternativa stilu Džoa Bajdena i Si Đinpinga.
S Kimom deluje kao par za dar-mar. Siju, na primer, ne odgovara što je Putin pozornost Zapada delimično preusmerio sa Ukrajine na kineski komšiluk, a i što je Kim „najiskrenijim prijateljem“ nazvao – Rusa. A Bajdenu je, uz ostalo, zasmetalo i to što bi zbližavanje ruskog i severnokorejskog autokrate, moglo da koristi njegovom izbornom konkurentu Donaldu Trampu, koji pokazuje izvesnu naklonost prema obojici.
Dar-mar, takoreći, vlada gotovo celim svetom. A Putin i Kim su se, svojim zbližavanjem, isprsili da pokažu da haotizacija može da bude još perspektivnija. Kao u parafrazi poslovice: svet se našao na ivici ambisa, a onda su oni načinili korak napred.