Ali zaista će nam biti drago tek kad reporter, bloger i aktivista Roman Protaševič (26) izađe iz zatvora i tako, bar donekle, splasnu vanredne međunarodne napetosti, izazvane njegovim hapšenjem koje je počelo bukvalno u letu, čak i preko pamćenja svekolikih skandala do neba.
U najkraćem – po nalogu beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka (66) putnički avion kompanije Rajaner na liniji Atina – Viljnus (Litvanija) skrenut je da sleti u belorusku prestonicu Minsk iako je već bio bliži odredištu, uz obrazloženje da se to čini iz bezbednosnih razloga (navodno podmetnute bombe). Ispostavilo se, međutim, da je jedini dosad dokazani razlog bilo utamničenje Protaševiča, osumnjičenog da potpiruje proteste protiv rečenog lidera koji je na vlasti bezmalo 27 godina i kome je masovno na ulicama, kao i u ocenama zapadnih zvaničnika, osporen prošlogodišnji reizbor.
Kako je iz aviona izvedeno pet-šest putnika, a iza rešetaka stavljeno samo dvoje – uz Protaševiča i njegova devojka studentkinja Sofija Sapega (23) – dok se ni ostali, prema dostupnim izveštajima, nisu ukrcali za nastavak leta, pa se pretpostavlja da su oni bili beloruski agenti “na zadatku”. Minsk istrajava, doduše, u uveravanjima da je celu operaciju izveo u skladu sa internacionalnim pravilima, ali mu je, na osnovu raspoloživih podataka, samit EU izglasao nove, strože sankcije.
Preusmeravanje putničkog aviona da bi se uhapsio novinar-disident je, koliko pamćenje služi, događaj bez presedana, ali koji može da posluži kao presedan drugim autokratama da i oni učine slično ako uvide da i tako mogu da se obračunavaju s neistomišljenicima. Pa da nekažnjeno prođu kao i saudijski vrh koji se provukao bez kazne za masakriranje svog takođe “nepodobnog” novinara Džamala Kašogija usred njegovog konzulata u Istanbulu pre dve i po godine.
Ova dva slučaja upozoravaju do koje mere su ugroženi novinari. Ni Protaševič ni Kašogi nisu bili na profesionalnom zadatku, koji su često vrlo rizični, kad su pali pod udar vlasti.
Prvi se s verenicom vraćao sa odmora u Grčkoj i završio, zasad, u zatvoru, a drugi je raskomadan kada je došao po dokumenta za venčanje. Kao da je dotle došlo da su vlasti jedva čekale, gotovo bolesno ljubomorno, da novinare ponese ljubav, da bi se one na njih ustremile mržnjom jer su zavoleli druge umesto njih, službenih zavodnica…
Beloruski čin posebno je doprineo tekućoj višeslojnoj globalnoj dramatizaciji. Hrupio je da dovede do nove konfuzije u dušama globalnih paćenika. Usred slavlja (preranog) zbog jenjavanja pandemije, kada su mase pohrlile da se malo odvoje od svega što ih je snašlo i upute se u daleke krajeve naslućene razbibrige, strefilo ih je saznanje da bi avion mogao da sa željene staze skrene u neželjene bogaze.
Sve je štrecnula mogućnost da doista budu žrtve “nadnacionalne represije” kakva se ispoljila u višečasovnom zadržavanju putnika u Minsku zarad privođenja unapred identifikovanog “odmetnika”. Još bi samo falilo da se pored traženih dokaza o kakvom-takvom imunitetu na koronavirus pribavljaju i potvrde da niko od saputnika nije na meti država preko kojih letite.
Belorusiju, na primer, Zapad optužuje za “pirateriju pod okriljem države”, dok je Rusija i Kina brane i traže konačne rezultate međunarodne istrage, ukazujući da je i on počesto imao “ekskurzije” izvan domašaja međunarodnog prava. Slutim da nema nikoga kome bi prijalo da ga u potrazi za dugo čekanim opuštanjem sačekaju iskušenja nalik putu između Scile i Haribde…
Najnoviji beloruski “zahvat” ima i dalekosežne dimenzije. “Dokačio” je nekoliko članica EU. Preusmereni avion pripada irskoj kompaniji, registrovan je u Poljskoj, saobraćao je između glavnih gradova Grčke i Litvanije, a primoran je da sleti izvan EU, u Minsk, da bi se zarobio Belorus u zemlji iz koje je otišao da bi mogao da izlaže svoje ideale u medijima Litvanije i Poljske.
EU nije mogla da ostane ravnodušna na taj sticaj okolnosti. Uspela je pritom da u kažnjavanju Belorusije unutar sebe uspostavi konsenzus koji joj nedostaje u mnogim drugim iskušenjima.
Pada u oči još jedna strateška specifičnost. Beloruska “ekstravagantnost” se prosto nadovezuje na tumbanja u ruskoj interesnoj sferi, koja se uglavnom razmeću po teritoriji bivšeg SSSR-a. Da se podsetimo, to je praktično jedan lanac – od uloge Moskve u sukobima između Azerbejdžana i Jermenije oko Nagorno Karabaha i prisustva u separatističkim aspiracijama unutar Gruzije i Moldavije do amputacije dela Ukrajine.
Nije još izvesno da li su ruski zvanični prsti neposredno umešani i u belorusku pirateriju. Intimni jesu – Protaševičeva devojka je Ruskinja i, kako se čuje, domovina je se ne odriče.
Vreme je da skratimo priču. Beloruska avantura sa preusmeravanjem međunarodnog leta zarad hapšenja disidenta u njemu liči na stratešku imitaciju radnje filma “Let iznad kukavičjeg gnezda”. U kojem je ludnica metafora za izvitoperenosti izvan nje u odnosima koji se olako, ovde posebno, propagiraju kao normalni iako to nisu.