Izvesno je da će se s Trampom na čelu, Amerika bitno menjati, zbog čega će mnogi zarežati, makar u sebi, i u njoj i izvan nje. Unosi nepredvidljivost kao ličnu vrlinu u svet, već prezasićen nepredvidljivostima u strateškim prestrojavanjima…
Tramp je svoj kurs nagovestio kao kombinaciju dva izbavljenja. Bog ga je, kaže, spasao od atentatora, da bi on kao lider spasao Ameriku i „učinio je ponovo velikom“.
A želi i da je načini većom nego što je. Prvi je američki predsednik u poslednjih 100 godina koji pretenduje na nove teritorije (Grenland, Panamski kanala) uključujući i Mars (što je ambicija pridruženog mu Ilona Maska)- primetio je londonski Ekonomist.
Ali, on i Bajden su beskrajnim uzajamnim nepoverenjem doprineli smanjenju Amerike, tačnije njenog prestiža kao pravne države. Sve je počelo pre četiri godine, Trampovim nepriznavanjem Bajdenove pobede na predsedničkim izborima, da bi se sada, rivalski a uortačeno, bacili na osporavanje domašaja pravosuđa.
Doduše, nisu se ogrešili o zakon pošto su koristili predsednička ovlašćenja, ali su svojim dekretima izuzeli mnoge sugrađane od dometa pravde. Obojica „uvereni“ da moraju da intervenišu kako bi spasili svoja „nevinašca“ od „suparničkog političkog progona uz pomoć pristrasnih sudija“.
Bajden je postao rekorder, jer je pomilovao 4.170 osuđenika, više nego iko čak i u dva mandata, izračunao je USA tudej. Obrukao se, pak, kad je u poslednjim danima na vlasti, preventivno oslobodio sudske odgovornosti niz članova najuže porodice.
Tako je podrio svoj ugled, demokrate koji je insistirao da svi ljudi budu jednaki pred zakonom. Kolumnistkinja Njujork tajmsa mu, uz to, prebacuje da je prethodnim uzdizanjem sopstvenih iznad opštih interesa – odugovlačenjem da se povuče iz trke – čak doprineo izbornoj pobedi Trampa, iako je dotični bio višestruko optuživan za razna antisistemska delovanja.
Kad se u ponedeljak obreo u prostorijama Kongresa da bi položio zakletvu i održao inauguracioni govor, Trampu su, izvesno, nadirale uspomene. Kako je tu bio dva puta izložen procesu impičmenta, i kako su njegove pristalice, u januaru 2021. upale u ta zdanja da bi silom sprečile ozvaničenje Bajdenove pobede nad njim.
Opredelio se, pak, da „alternativnim činjenicama“ revidira istoriju. Odmah po preuzimanju najviše dužnosti, jednom od 100 najavljenih izvršnih naredbi za poništavanje kursa prethodne vlasti, pomilovao je oko 1.500 učesnika pomenutog nasilnog pokušaja za poništavanje izborne volje. Ostao je pri propagandi da oni nisu zaverenici i kriminalci, već „patriote“, „heroji“ i „žrtve“ političkog „lova na veštice“.
U oba ova predsednička iskakanja iz koloseka se ispostavilo isto – da je vladarima teško da prepoznaju da im je isteklo vreme za održavanje na vlasti. Da čak gube kontakt s realnošću.
Pa kao Tramp osporavaju dokazani poraz na izborima i tvrde da su regularni samo ako oni pobede. Ili kao Bajden ne shvataju da, uprkos komplimentima udvorica, treba da blagovremeno odustanu od nadmetanja, jer više ne mogu da vladaju ni samim sobom u potpunosti, a kamoli narodom. U oba slučaja se rasklimavaju institucije.
I ovde se u vrhovima tanje veze s realnošću. Pobunjeni studenti i ini traže da institucije rade svoj posao u okviru ustavnih ovlašćenja. Isto zahtevaju i od predsednika, ukazujući mu da stalno i preterano iskače iz skromnih mu nadležnosti, tako da se njemu ne obraćaju.
Ali, on i njegovi poklonici smatraju da je to poziv na rušenje poretka, koji je zasnovan na diktatu „svemoćnog“. Koji je čak umislio da raspiše referendum o samom sebi.
Ujedno poručuje Trampu da je srećan zbog njegove pobede i da je u Srbiji imao više navijača nego igde u Evropi. A ona, koja i istrajno insistira da se uskladimo s njenom spoljnom politikom, zvanično je navijala protiv Trampa. Pa bi i tim povodom moglo da se začuje režanje režima.
Na inauguraciji se Tramp samo ovlašno obraćao svetu. Nije ni guknuo o Ukrajini, iako se od njega s nestrpljenjem iščekivalo da se o njoj izjasni.
Prioritet je dao zavođenju visokih carina, podrazumeva se Kini, ali i komšiluku, Kanadi i Meksiku. Kanadi, kojoj nutka da se pripoji SAD, i Meksiku na čiju granicu će rasporediti trupe da bi sprečio ulazak ilegalnih imigranata, koje će masovno proterivati iz SAD.
Uz sve neuporedivosti, ovdašnji vrh i tu nalazi dozu sličnosti s Trampom. Obojica su u režimu režanja sa susedima.