Predsednik Džo Bajden (81) je odustao od reizbora i preporučio da ga u nadmetanju za njegovo mesto zameni potpredsednica mu Kamala Haris (59). Autoritet gerontokratije ostaje da brani izazivač i bivši predsednik Donald Tramp (78) mada je za potpredsedničkog kandidata uzeo Dž.D. Vensa (39).
Delimično podmlađivanje je svojski iznuđeno. Istraživanja javnog mnjenja su pokazala da se većina birača distancirala od obojice favorita, dobrim delom zato što smatraju da zbog poodmaklih godina ne mogu da valjano obavljaju najvišu državnu funkciju. Nismo zaslužili, govorili su, da nam se u vremenima ubrzanih promena i nagomilanih novih izazova, smenjuju dvojica nepopularnih veterana. Kojima je, uz ostalo, popustila disciplina reči, pa učestalo brkaju i pojmove i imena.
Tramp se, doduše, predstavlja kao neokrnjen zubom vremena, a posle preživljenog atentata i da je praktično neuništiv, pod zaštitom Svevišnjeg. Zasad mu se, doista, i ne drma stolica, dok je njegovom rivalu – izmaknuta.
Bajdenov slučaj će se poduže istraživati. On je prvi predsednik SAD koji se odrekao reizbora, posle Lindona Džonsona (1968). Obojicu su na taj čin nagnali slični razlozi – nedovoljna podrška birača, pritisak unutar Demokratske partije i njihovo prilično narušeno zdravlje.
Sada je vanredno iskrsla dalekosežna zagonetka: zašto se Bajden iz izborne trke povukao tek sada, tridesetak dana pred konvenciju stranke koja je trebalo da ga ozvaniči kao svog kandidata, i samo tri i po meseca pred finalni duel s Trampom? Sve analize su mesecima pokazivale da izazivač ima veću podršku, pa je ovoliko otezanje s njegovim odustajanjem, bacilo Harisovu u debeli cajtnot.
Prema slutnjama analitičara Njujork tajmsa, Bajden se povukao ogorčen zbog velikog pritiska koji je pretrpeo od stranačkih kolega. Izigran je već drugi put – prethodno je 2016. kao potpredsednik Baraka Obame preskočen pa je predsednički kandidat postala Hilari Klinton koju je potom porazio republikanc Tramp.
Demokrate se nadaju da bi Harisova mogla da je osveti i postane prva žena, uz to afro-indijskog porekla, na čelu Amerike. Prepreka za taj podvig je odocneli ulazak u izborni maraton, za šta Bajden može i sebi da zameri jer je istrajavao u trci uprkos životnim činjenicama – da ga izdaju i mentalna i fizička snaga, neophodne za pobedu.
Ujedno se i celoj partijskoj vrhuški prebacuju tri nemara. Prvo, zašto je forsirala njegovu kandidaturu, kad je on sam za sebe govorio da je tranzicioni predsednik koji će posle jednog mandata štafetu vlasti prepustiti mlađima? I drugo, kad je uvidela da on gubi trku, i da se u njoj on sve češće gubi, zašto nije pripremila više kandidata za njegovog naslednika i tako ojačala posustajuću demokratiju? I treće, kako to da su građani mnogo brže od nje shvatili šta treba da se radi?
Demokratska partija je u krizi, prevladavajući je odgovor na ta pitanja. Previše je, kažu, iznutra podeljena i inertna.
Dosetili su se Harisove kao zamene, tek kad su zapali u stisku s vremenom. Kao potpredsednica se, do nedavno, nije dovoljno isticala, pa je u junskoj anketi NBC izračunato da ima istorijski najniži rejting na tom položaju.
Situacija se munjevito promenila kad je ona sa rezervne klupe uskočila u ulogu vođe tima. Popravljen joj rejting, iako i dalje malo zaostaje za Trampom, a za 24 sata od pominjanja njene kandidature, prikupljene su sveže donacije njenoj kampanji u iznosu od 81 milion dolara. Presušivanje tih fondova je bilo i među razlozima za Bajdenovo odustajanje.
Svet netremice prati američka gibanja. U najkraćem (a opsežnije na drugim stranicama Novog magazina) Zapad navija za Harisovu, a Rusija i slični, kao i ovdašnja vlast, za Trampa.
Bajden ostaje predsednik do primopredaje dužnosti 20. januara 2025. Za to vreme će povući još mnoge poteze. Ovih dana je, tako, iskusni diplomata Saša Kasanof postao novi poverenik za zapadni Balkan, umesto Gabrijela Eskobara. Bajden, inače, ističe da mu je iskustvo stečeno na ovom području bilo dragoceno u dogradnji 52 godine duge karijere. Tramp, pak, priprema novu izbornu taktiku. Više mu ne pomaže omalovažavanje „pospanog Džoa“, jer je sada on ostao jedini kome se može prebacivati da je „preopterećen dugovečnošću“.
Iako tvrdi da mu je Harisova lakši protivnik, sigurno ga zabrinjava što se ona pročula kao svojevremeni javni tužilac u Kaliforniji, i da sada ukazuje da „zna tipove kao što je on“, aludirajući na to da je protiv njega podignuto više tužbi, u sijaset sudskih procesa. U krugovima demokrata odmah se začula parola da će se u izbornom duelu naći „tužiteljka i kršitelj zakona“.
U međuvremenu se oglasila i medicinska struka, da pomogne kako se ne bi ponavljale sumnje u mentalnu i fizičku spremnost za obavljanje najviše funkcije. Lekar tri američka predsednika Džefri Kalman predložio je da šefovi Bele kuće i oni koji bi da to postanu, obavezno budu podvrgavani redovnoj i višečasovnoj, detaljnoj, a ne kao sada površnoj, proveri zdravstvenog stanja.
Kad se vidi ko i kako sve širi političko ludilo na internacionalnim i nacionalnim scenama njegov predlog deluje umesno. I pravovremeno, jer se ovdašnja dosetka za teška vremena – „ko nije poludeo taj nije normalan“, kao nekakva izrugujuća štafetna palica ubrzano prenosi i po naizgled normalnom svetu.