Opis proizlazi iz prognoza mnoštva eksperata, da nova godina preuzima većinu tereta i zloslutnosti, kojih njena prethodnica nije mogla da se otarasi, ili ih je stvorila da je nadžive. U oba slučaja je bila darežljiva, kao što se prethodno pokazala i kao brižna negovateljica nasleđenih nevolja.
Pomnim hroničarima se čini da se nikad u novijoj istoriji nije steklo toliko dramatičnih i dugoročnih izazova kao u ovoj kalendarskoj smeni. Da čak imaju potencijal sudnjeg dana.
Da pobrojimo samo neke elemente tog potencijala. Ruska agresija na Ukrajinu prerasla je, praktično, u globalni front, sa zamašnom podrškom Zapada žrtvi invazije, nezapamćenim poremećajima u snabdevanju hranom, energentima i medikamentima, vrtoglavim rastom inflacije. Sve to, uz najoštrije sankcije dosad zavedene jednoj velikoj sili, Rusiji, a koja nagoveštava da bi, ako bude procenila da joj je to u vitalnom interesu, mogla da upotrebi nuklearno oružje.
Uporedo ide najezda negativnih superlativa. Za Ameriku su Kina i Rusija najveći rivali, kao i ona za njih. Odnosi su im na najnižoj tački. U opticaju su i zvanične slutnje da smo danas najbliži i atomskom Armagedonu i klimatskom paklu. Pa i da preti dosad najmasovnija serija protesta građana koje su mimoišle dobrobiti globalizacije a koje ne može da nadomesti ni antiglobalizacija.
A i sve što je prošlo nije i otišlo. Obnavljaju se dusi hladnog rata. Zaraza koronom se rasplamsava baš u Kini, gde je i nastala i odakle je pre tri godine prerasla u pandemiju. Opet je pokrenut i emigrantski „cunami“.
Pažnja sveta usredsređena je na rat u Ukrajini, a iz Međunarodnog Crvenog krsta podsećaju da širom planete bukti još oko 100 oružanih sukoba. Kao najistrajniji se navode oni u Jemenu, Somaliji, Siriji, Etiopiji, DR Kongu, Avganistanu, Mjanmaru, Maliju, Haitiju.
Kad se u vidu ima i paralizacija Saveta bezbednosti UN i učestalo kršenje međunarodnog prava, istraživači sugerišu da živimo na olupinama nečega što smo podrazumevali da čini globalni poredak. Čak se ni velikim silama ne sviđa ovakav kakav je sada, iako su ga one takvim i stvorile, ističe autor u njujorškom Forin afers.
Sve su one sada, ocenjuje, revizionističke. SAD bi da zadrže dominaciju iako se stvara multipolarni poredak, a do koga je Kini i Rusiji uveliko stalo, dok tek tragaju za sadržajem kojim bi ga ispunile. Posebno je veliko raspeće u tumačenju smisla rata u Ukrajini: Zapad tvrdi da Moskva želi da obnovi imperiju, dok ona njemu prebacuje da teži da rasparča „ruski svet“…
U takvom „političkom darvinizmu“, Evropa nema drugog izbora do da se prilagodi, da ne bi postala nebitna, smatra komentator pariskog Monda. Pritom i on podseća na poređenja s akterima životinjskog carstva. Da se, na primer, nekadašnji šef nemačke diplomatije Zigmar Gabrijel požalio kako je „svet pun mesoždera, pa da biljojedima, kao što je i Evropa“, neće biti lako. Pominje se i nedavna izjava francuskog predsednika Emanuela Makrona koji je nadmetanje Amerike i Kine uporedio s „borbom dva uzrujana slona, zbog koje će trpeti cela džungla“.
Takva tumbanja, koja izmiču iskustvima savremenika i mestimično podsećaju na Orvelovu „Životinjsku farmu“, kao da čikaju optimiste. Na prozivku – čik neka se neko usudi da tvrdi da će nova godina biti bolja od stare – odziv je slabašan i relativizovan.
Kao da je zaveden prvi svetski pesimistički poredak. U kome je i sarkastična vodilja – da će „borba za mir biti toliko žestoka da ni kamen na kamenu neće ostati“.
Na prostor između proređenog optimizma i zgusnutog pesimizma, navalili su alarmisti, koji serviraju nebuloze. Na njih je ukazao i kolumnista londonskog Gardijana, upotrebivši reč koja odudara od ostatka pristojnosti u ovdašnjem javnom opštenju, pa ću je stoga umiveno prevesti, sa laprdala, lica koja činjenice doživljavaju kao smetnju pripremljenoj im priči.
Tako je, ovih dana, u specijalnom programu s nacionalnom frekvencijom, optužena druga televizija da prećutkuje dramu, čak oružani sukob, na Kosovu. Ispostavilo se da ničeg od toga nije bilo, pa da je to bio samo još jedan lažni alarm „frekvencijaša“ za izluđivanje publike.
„Sram vas bilo sve zajedno lažovi jedni“ – prokomentarisao je ovdašnji lider, ali ne ovim povodom, već da bi uz prištinske organe iskritikovao i međunarodne izaslanike s čijom podrškom Srbija računa na putu ka EU i navodnom nekom kompromisnom rešenju. Biće nešto novo za 15 dana, dodao je.
Sva je prilika da će se, i ovim povodom, nova godina samo nakalemiti na staru. I da će nadležnima ponovo biti poslodavac, za nedovršene poslove, a ne poklonodavac, iako je vreme Deda Mraza. Pa, čik da budemo optimisti.