Volim majčicu zemlju, ali je moja majčinska dužnost da za svoje čedo odaberem ono što je za njega najbolje – izjave su kineskih porodilja koje su još pod utiskom tragedije 2008. godine kada je šest beba umrlo i na hiljade ih se razbolelo zbog zatrovanosti mlečnih preparata. Zanimljivo je da je tim povodom pekinški službeni dnevnik Čajna dejli, kritikovao mere vlasti, iako je projektovan da zastupa stavove jednopartijskog rukovodstva, zamerajući im da više štite domaću produkciju nego vitalne interese sunarodnika.
Priča bi mogla da se nastavi razmatranjem odnosa frakcija unutar tamošnje Komunističke partije, ali mi se činilo prigodnijim da taj događaj povežem s nekoliko istovremenih događaja koji su pokazali da i demokratski svet nastoji da relativizuje neke sopstvene sistemske okosnice. Najdalje je otišla Arijana Hafington, koja je ostala glavna urednica popularnog (nazvanog po njoj) internetskog dnevnika i posle njegove prodaje kompaniji AOL za 315 miliona dolara: upravo je organizovala međunarodni skup koji treba da pokaže da sadašnji globalni model ponašanja, zasnovan na imitaciji američkih standarda, ne funkcioniše i da treba da bude opušteniji.
Kaže da su takav režim uspostavili muškarci i da je kucnuo čas da ga temeljno izmene žene, zarad opšteg dobra koje obuhvata i interese suprotnog pola. Na šta liči život, obrazlaže, kad ni porodica ni bračni parovi nemaju vremena, zbog preopterećenosti poslom, da se spoje i kad, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, zbog svega toga od depresije pati 350 miliona ljudi, uz višestruki rast upotrebe lekova za duševnu stabilizaciju. Instalirala je u svojoj njujorškoj centrali krevete i ostale rekvizite za spavanje kako bi zaposleni mogli da se “isključe a napune baterije” za pun doprinos poslovnim obavezama.
Daleko od njene tekuće londonske konferencije, papa Franja je u Rio de Žaneiru, na “sablažnjivoj” Kopakabani okupio više ljudi (dva-tri miliona) nego bilo koja estradna zvezda, karneval ili predizborni miting, uz propoved da vernici treba da izađu na ulice i založe se za pravednije društvo, uz poštovanje odvojenosti crkve od države. Njegov govor su mnogi shvatili kao nagoveštaj “revolucije” u praksi Rimokatoličke crkve, pogotovu kad je svet obigrala vest da on sebe smatra nenadležnim da ocenjuje vernike, koji praktikuju homoseksualnost uporedo s verom u Boga. Njegova izjava “ko sam ja da im presuđujem”, zazvučala je kao odricanje od monopola na istinu, na koju pretenduju mnogi tradicionalisti unutar i izvan vatikanskog “stada”…
Gotovo istovremeno, obnarodovani su prevratnički rezultati dva pedantna istraživanja o premijernom preokretu u raspoloženju javnog mnjenja. Prvi put posle terorističkih napada 11. septembra 2001. godine, Amerikanci su – u anketi njihovog Centra Pju – rekli da ih više brinu prisluškivanja koje narušavaju građanske slobode nego terorističke pretnje zbog kojih su se građani našli pod stalnom prismotrom.
Ujedno je ispitivanje, za potrebe agencije Asošijeted pres, pokazalo da je čak četiri od pet Amerikanaca bar jednom osetilo “ekonomsku nebezbednost”, kakvu predstavljaju razne egzistencijalne muke, među kojima je najizraženija gubitak ili nedobijanje radnog mesta. Indikativno je, pri tom, da se broj ojađenih većinskih belaca (evropskog porekla) u tom domenu ubrzano svrstava pod stopu koja gnječi pripadnike rasnih manjina.
U međuvremenu je specijalista u Internešenel Herald tribjunu izvestio da se nalazimo u nekoj vrsti neprekidnog globalnog kruženja istog procesa. Kad se ušteđeno i zarađeno rasipa, sledi štednja, po pravilu nedovoljna, (kako se ispostavlja i sada) da bi se oživela zamrla privreda, da bi potom bilo preporučljivo povećano ulaganje koje je u startu neophodno, koliko i neizvesno u ishodu, sugeriše autor.
Sve navedene slučajeve povezuje bar jedna nit: odstupanje od dogmi. U njenom tkanju smo se prilično uvežbali.
Svojevremeni žestoki antidemokrati i antievropejci se ovde sada promovišu kao vodeće snage za kompletiranje demokratije i procesa kontinentalne integracije. Takvo odstupanje od sopstvene dogme nigde nije zabeleženo, bar ne u novijoj istoriji, što ne znači da ga neće biti još, ovde pa i drugde…