U ovom tekstu nećete naći potpuno precizan odgovor na to pitanje. Ali, naići ćete na okviran odgovor. Za tu jednu stranicu, na primer, možete dobiti dovoljno novca da u nekom beogradskom kafiću popijete espreso s mlekom ili eventualno nes. Ako imate malo više sreće i “ubodete dobru tezgu”, moći ćete i da nekog prijatelja povedete na espreso. Retki srećnici mogu da računaju na više od toga.
Cena rada kome su prethodile godine školovanja, ne govori, naime, samo o životnom standardu i o našoj nemoći da sebi priuštimo iole pristojan život. Takođe, pristojan život ne podrazumeva samo rusku salatu za Novu godinu i prasetinu za Božić, iako su mnogi u Srbiji prinuđeni da tako misle. Pristojan, kvalitetan život je daleko više od toga. Zato što ga nemamo, zato se za prevedenu stranicu sa srpskog na engleski u Beogradu može popiti eventualno espreso ili dva sa mlekom.
Zašto je rad prevodilaca obezvređen? Cenu rada ne srozava samo umrtvljena ekonomija. Cenu srozava i izostanak kvaliteta i standarda. Negde u meni stoji uverenje da su nisku cenu rada ustanovili oni kojima prevodilački posao uopšte nije struka. Naime, oni koji su neko vreme proveli u inostranstvu ili jezik učili kroz filmove i muziku i nikada se zaista ozbiljno tim jezikom nisu bavili.
Ipak, oni mogu da prevedu tekst kako-tako i ima onog ko će taj jeftin, loš prevod da plati. Za tog nekog ko plaća kvalitet nije važan, a što je grđe i gore, takvih koji se ne obaziru na standarde danas je u Srbiji ko pleve. Logika je prosta: “Dobijam prevod, bitno je da se ne istrošim mnogo, a kvalitet… Ko o tome još brine u Srbiji”. Tačno je, ne brine niko.
Zato se ne treba iznenaditi kad u medijima za film “Reservoir dogs” Kventina Tarantina osvane prevod “Psi iz rezervoara” ili kada se na televiziji sa nacionalnom frekvencijom reč “syllabus” (nastavni plan) koja je pomenuta u jednoj seriji prevede kao “blesav bus” (silly bus)??? Ako niste znali, “skinny jeans” nisu uske pantalone, već “mršave pantalone”. Primera ima million. I dok se profesionalni prevodioci čude i zgražavaju, njihove “kolege” dobijaju nove “tezge”.
Naravno, izostanak kvaliteta u prevođenju nije samo trend koji je zahvatio TV i onlajn produkciju, već se isti preselio i na književnost, udžbenike… Mnoge romane koji su prevedeni sa stranih jezika proteklih godina teško je čitati zbog niza nelogičnosti i jezičkih anomalija. Ako danas želite dete da odvojite od kompjutera, da li ste sigurni da ćete mu reći da uzme knjigu u ruke a da prethodno niste proverili kako je ta knjiga napisana ili prevedena?
Sve funkcioniše po sistemu “dam ti, daš mi”, “aj sredi mi tezgu” i tome slično. Krajnji proizvod i korisnici kojima je taj proizvod namenjen su potpuno nebitni.
I nije ovde reč samo o prevodiocima. Oni su uzeti kao primer. Gotovo da nema u Srbiji danas profesije koja se na neki način ne suočava sa srozavanjem kvaliteta ili nepostojanjem istog. Počnimo od medija. Poplava polupismenih tekstova, neproverenih informacija, objavljivanja presuda pre dokazivanja krivice, targetiranje nedužni ljudi (setimo se slučaja Ognjanović i mnogih drugih)… Da li bi svega toga bilo da nema priučenih i beskrupuloznih medijskih radnika koji za malu nadoknadu i povremeno tapšanje po ramenu pristaju na sve?
Logika je prosta il jednostavna…Možda negde drugde? Al svakako ne ljudima u Srbiji.
Upravo tako. Sve je obezvredjeno i zaista je sramota koliko smo nisko pali svi iz ove struke. I ne samo mi. Ovo se odnosi na mnoge druge ljude koji su zavrsili skole, radili dugi niz godina, a sada se sveli na puko prezivljavanje. Naravno da je tako jer ovde svako moze sve da radi, pa ni diploma ni iskustvo nikome vise nisu bitni.
Apsolutno se slazem…Ne treba ni da pomenem koliko puta sa oklevanjem izgovaram cenu strane prevoda, nadajuci se da necu izgubiti posao,,,a da ne pominjem komentare potencijalnih klijenata, u stilu “Vama bas dobro ide…”.
Slažem se. A najgore je kad naše poznate izdavačke kuće izdaju potpuno nečitljive knjige. Skoro sam jednu frknula u vatru koliko me iznervirala. Iz svake rečenice je vrištala engleska konstrukcija, tako da sam počela nagađati kako je original bio napisan, i više nisam mogla čitati.
A tek titlovi… Skoro sam u jednom filmu (koji je bio na kanalu privatne televizije, ako je to ikakav izgovor)pročitala: “Ostavio sam poruku baci.” BACI? BACI!?
Reci kao “ultimativan” i “lucidan” se potpuno pogresno koriste. Npr Marija Kilibarda “lucidan” koristi u znacenju luckast. Zvuci slicno pa sto da ne – how yes no 🙂
Lepo svi sto niste angliste filolozi, OKANITE SE PREVOĐENJA, niste ni svesni koliko su užasni vaši “prevodi”!! Okanite se na vreme…
A vi ste novinar koji se honorarno bavi prevodom ili anglista koji je odlucio da postane novinar? Zar i vi ne sedite na dve stolice?
Ovaj tekst će sigurno promeniti stanje.