Grčka je 2020. započela s velikim optimizmom i verom u turističku industriju, koja je prethodne godine zabeležila rekordni rast kako u pogledu broja posetilaca tako i po prihodima. Taj optimizam zadržao se i tokom prvog, prolećnog talasa koronavirusa, u kojem su brzim delanjem i restriktivnim merama, grčki zvaničnici osigurali jedan od najboljih rezultata na evropskom nivou. Nizak broj zaraženih, hospitalizovanih i preminulih u odnosu na uspešnije zemlje Evrope, donedavne kreditore grčke finansijske krize, davao je s razlogom ponosnim Grcima i Grkinjama snage da se nose s mnogobrojnim zabranama koje su usledile. Tome je pomogla i značajna kampanja društvene borbe protiv virusa, koja je bila zasnovana na ideji zaštite porodice, komšija, starijih i slabih, i koja je usled grčke tradicionalne vezanosti za ove ideale, a uprkos navikama da se život odvija u redovnim druženjima u javnom prostoru, bila veoma uspešna.
Najednom je trebalo promeniti navike i privići se na karantinsko sedenje u četiri zida i izlazak tek uz posebnu prijavu putem SMS-a. To je ujedno značilo da su razni festivali kojima se dočekuje proleće i raduje obnavljanju godine, od čuvenog karnevala u Patri, najveće evropske fešte tog tipa nakon onog u Veneciji, redovnih gradskih parada povodom Dana nezavisnosti krajem marta, pa sve do malih seoskih preslava i vašara bili ukinuti ili održani u ograničenoj formi. Školska nastava je prebačena na onlajn ili TV sistem (što je posebno zahtevno u zabačenijim delovima Egejskog arhipelaga), a nedugo zatim zatvorene su glavne transportne arterije zemlje, koje su onemogućile da se veliki broj ljudi vrati u svoj zavičaj, bilo putevima po kopnu ili trajektima po razuđenim ostrvima, i Vaskrs provede sa svojim porodicama. Crkve su najednom bile zatvorene za vernike, muzeji za posetioce, a hoteli za turiste. Sve ove mere Grci su prihvatili kao neophodno suzdržavanje od uobičajenog života, a zarad (najavljenog) povratka u normalnost u prvim danima leta i otvaranja granica i letnje turističke sezone koja predstavlja ekonomsku i društvenu žilu kucavicu ovog društva.
Podrška kreativnog sektora ovako zamišljenoj borbi protiv virusa nije izostala, a od posebnog značaja je bilo uključivanje poznatih ličnosti iz sveta popularne kulture i umetnosti. Tako je čuveni glumac i voditelj muzičke emisije “U naše zdravlje” (pandan našem uzviku pri nazdravljanju “živeli”) Spiros Papadopulos u organizaciji atinske opštine u posebnom TV spotu redovno poručivao da se ostane kod kuće, pevačica Alkistis Protopsalti je održala koncert na kamionu koji je krstario pustim ulicama Atine, ohrabrujući stanovnike da ne izlaze dalje od svojih balkona, a grupa muzičara podržana od premijera Micotakisa obradila je staru pesmu Lukijanosa Kilaidonisa “Ostaću kod kuće”, čiji stihovi kao da su 1986. pisani za prilike proleća 2020. – “Ostaću kod kuće, odmaraću se kod kuće, večeras nema šanse da izađem”. Osećaj da se stvari kreću u dobrom smeru dodatno je pojačalo objavljivanje oznake “Health first”, koja će označavati turističke objekte otvorene preko leta, a zasnovane na grčkom nasleđu i liku Hipokrata.
Nakon popuštanja stega prvog talasa, povratak turizma i otvaranje granica za posetioce najavljen je putem značajne i marketinški osmišljene junske pres konferencije koju je održao premijer Micotakis na vrhu ostrva Santorini sa zalaskom sunca u plavi Egej iza sebe. U tom trenutku nejednake snage i stari antagonizmi između “kosmopolitskog” juga i “balkanskog” severa zemlje uzimaju maha, preteći da iznevere očekivanja od već krhkog leta. Kopnene granice ostaju čvrsto zatvorene za većinu balkanskih zemalja, koje čine najveći deo gostiju u solunskoj i drugim regijama severa, što dovodi do velikog nezadovoljstva i egzistencijalnog straha. Dok su Atina i ostrva primale svoje tradicionalne goste iz zapadne Evrope, sever je ostao “kratkih rukava”. Naporedo s neravnomernim otvaranjem turizma, svi oblici kulturno-umetničke sfere trpe značajna ograničenja i nalaze se u senci nesigurne budućnosti, uprkos vladinim naporima da finansijski i logistički obezbedi njihovo funkcionisanje. Čuveni Atinski festival, koji baštini održavanje dela klasičnih grčkih autora u antičkom pozorištu u Epidavrosu, održao je tek devet predstava s maksimalnom posetom smanjenom na 45 odsto kapaciteta, a Međunarodni filmski festival u Solunu održan je u potpunosti onlajn. Na stotine manjih i nezavisnih scena i umetničkih produkcija nije izvodilo svoj program usled nemogućnosti poštovanja svih mera distanciranja, ali i finansijske isplativosti. Polja umetničkog stvaralaštva, a naročito pozorišta, prepoznata su kao jedan od sektora društva najviše pogođenih krizom izazvanom karantinom i ograničenjem kretanja.
Nakon kratkog leta, tokom kojeg je zemlja mahom bila otvorena, početak septembra je doneo nova ograničenja, kada su postepeno zatvarani i čuveni buzukia lokali i ostala mesta noćne zabave sa živom muzikom ili bez nje. U Solunu je novi, stroži karantin početkom novembra dočekan punim kafanama uz muziku, koja je potrajala do zore i ponovnog zatvaranja i izlaska uz SMS. Zimu, Božić, Novu godinu potpuno je obeležio karantin, koji je već tri meseca na snazi; granice su zatvorene, turistička budućnost neizvesna, odlasci u radnje, pozorište, bioskop, koncert, crkvu, vašar, na tsipouro pored obale, “kazani” (jesenje pečenje rakije) na Kritu, krštenja ili rođendani ne dolaze u obzir. Prvobitni elan i kolektivna snaga su na minimumu, optimizam vlada jedino po pitanju vakcinacije jer je život na agori za Grke način života i izvorište društvenosti, a ne tek kakav vikend događaj. Možda se ipak ove godine vratimo u pozorišta i buzukia, ne nužno tim redosledom.
BIOGRAFIJA
Miloš Ničić je kulturolog, Fakultet političkih nauka. Posebno ga zanimaju teme vezane za postsocijalističku transformaciju, kreativnost, arhitekturu i turizam. Mediteranski orijentisan helenofil.