Ono što se može saznati iz diplomatskih izvora, to je da je Angela Merkel za radni ručak sa gostom iz Srbije pripremila meni sa tri glavne teme – Republika Srpska, Kosovo i Ukrajina. I upravo tim redom. Nemačka kancelarka poznata je po tome što ne beži od teških tema na meniju, ali takođe ne voli ni da ih umotava u bljutave sosove. Sve je prilično jednostavno i čisto – i ne padne baš uvek lako na želudac.
U to je mogao da se uveri i bivši predsednik Srbije Boris Tadić kada je u Beogradu ugostio nemačku političarku koja nije bila previše zadovoljna onim što je čula, i to je znala i da pokaže – tako što je samoinicijativno prekinula konferenciju za štampu i otišla ne dajući odgovore na brojna pitanja. Premijer Vučić je nekoliko proteklih nedelja pokazao da u pojedinim situacijama ima „kratak fitilj“ i da zna burno da reaguje. U Berlinu bi, pak, bilo dobro da pokaže jednu svoju drugu osobinu – da je spreman da se suoči i sa najtežim izazovima, a da ih ne gura pod tepih.
Kada sam pre nekoliko godina razgovarao sa nemačkim ekspertom za Balkan Jensom Rojterom, rekao mi je nešto što i danas pamtim. „Bilo bi sjajno kada bi se Nemci i Srbi razumeli jer oni predstavljaju idealnu kombinaciju. Nemci su poznati po disciplini i poštovanju pravila, a Srbiji po inventivnosti i smislu za improvizaciju. Kada bi to moglo nekako da se spoji, bilo bi to idealno rešenje“.
Nemačka nikada nije bila jednostavan partner, ali ste s njom uvek načisto. Znate šta se od vas očekuje, ali takođe i znate da će uz vas stajati kao pravi saveznik i čvrsto vas gurati napred. U oba svetska rata Srbija je bila nasuprot Nemačkoj, i to s pravom. U miru, Berlin je partner kojem treba težiti i za čiju je naklonost vredno boriti se.