Postavlja se pitanje ko i na koji način daje vetar u leđa i pruža zaštitu ovim nasilnim grupama stranih državljana da ugrožavaju bezbednost građana Srbije? No, kako su nam napadi postali svakodnevica i jasno znamo ko su nam neistomišljenici, može se reći da dosta dobro poznajemo alate koje upravo ti neistomišljenici nasilnog temperamenta koriste, ali i da dosta dobro koristimo alate za odbranu. U pitanju su, dakle, najčešće saopštenja za medije koja pozivaju na proaktivnost i odgovornost institucija zatim korišćenje sudskih postupaka kao u slučaju SLAPP tužbi, a sve u svrhu praktičnog vežbanja demokratije i razvoja građanskog društva. Dakle, može se reći da naš interni lokalni folklore – ili tango, ako vam je draže – dobro plešemo što sa državom, što sa desničarskim grupama i drugim neistomišljenicima.
Ipak, incident od petka predstavlja ozbiljan presedan i do sada neviđeni čin koji, po svemu sudeći, izlazi iz okvira nama poznate koreografije. Izgleda da predstavlja samo inicijalnu kapislu nečeg mnogo većeg što nam predstoji a očigledno je da počinje potpunim gubitkom kontrole državnih institucija nad ruskim uticajem, mešanjem i, na izvestan način, preuzimanjem poluga moći. Skidanje ukrajinske zastave predstavlja ideološki motivisan politički čin koji jasno šalje poruku Međunarodnoj zajednici da je u poslednjih nekoliko meseci tas na vagi moći u Srbiji polako prevagnuo ka istoku.
Napokon i ništa manje važno jeste da ovaj upad predstavlja i direktnu posledicu neprocesuiranja sve učestalijih napada na organizacije civilnog društva i aktiviste, ali i posledicu organizovane kampanje mržnje – pozivanja na lov na veštice koji predstavlja izuzetno veliku opasnost za sve one građane Srbije koji nastoje da koriste svoje pravo na slobodu govora, koji i dalje veruju da je demokratiji neophodna kritička misao ali isto tako i javno i nedvosmisleno izgovorena reč. Politička situacija je alarmantna i navedeni incident nikako se ne sme uzeti kao beznačajan te posmatrati kao izolovan slučaj koji bi predstavljao samo reakciju nekolicine nezadovoljnih prolaznika.
Predstavnici policije su se pojavili prilično brzo nakon što su primili našu prijavu. Za desetak minuta. Nakon kraćeg razgovora i bez pripreme zapisnika zamolili su nas da snimke sa sigurnosnih kamera dostavimo njihovoj stanici. Nisu delovali zabrinuto. Istu proceduru prolazili smo na desetine puta. Prijavljivali smo vandalizacije, nasilje i pretnje stanici policije, pripremali izjave, pozivali različite uprave i vladine agencije, nekoliko puta bili saslušavani u agenciji za visokotehnološki kriminal, ali nažalost tužilaštvo ni u jednom trenutku nije reagovalo. Sećam se da sam sedeći u maloj i prenatrpanoj sobi iste te agencije za visokotehnološki kriminal dok sam davala izjavu o seriji onlajn pretnji smrću upućenih meni lično februara 2023. gledala u zid na kome se nalazio poster sa likom Ratka Mladića, osuđenog ratnog zločinca, i poster sa iscrtanom mapom Republike Srbije i Kosova sa velikim ispisom „Nema predaje“. Pomislila sam da upravo na tom mestu dajem izjavu onima koji mi prete. Sećam se i da sam na jednom od ročišta u slučaju višestrukih SLAPP tužbi koje mi se stavljaju na teret, a dok me je sudinica na suptilan način priteravala da priznam krivicu kako bi se slučaj završio što pre, gledala bez treptaja u veliku nalepnicu sa ispisom USA id from American people koja se nalazila na ekranu između nas dve. Ovo je samo slikoviti opis onoga kako izgleda izgradnja demokratskog društva danas u Srbiji.
Imamo mnogo razloga da verujemo da će se napadi slični ovom nedavnom nastaviti u budućnosti, pa i eskalirati uzimajući u obzir narative koje poslednjih dana plasiraju državni organi a koji su vrlo jasno i nedvosmisleno protiv Srbije na Zapadu, kritikujući demokratske vrednosti i demokratsko nasleđe. Ne želim da se bavim predviđanjem u kom bi pravcu ta eskalacija mogla da se kreće ali što se tiče rada Udruženja KROKODIL mi svakako nameravamo da snažno nastavimo s aktivnostima kao i da sačuvamo KROKODIL-ov Centar kao otvoreni prostor u kome su dobrodošli svi s kojima se u najokvirnijim načelima razumemo i s kojima delimo iste vrednosti. Želimo da verujemo da nam nije potrebno privatno obezbeđenje i da je tu država da nas zaštiti. Želimo da verujemo da još uvek nije došlo vreme kada bismo morali da razmotrimo rad i delovanje iz podruma te da Srbija nikako nije država koja ulazi u totalitarizam i diktaturu. Možda je ovo samo wishful thinking, kao san u kome crpimo snagu za svoje delovanje. Ako jeste neka tako i bude. Makar još neko vreme.
Udruženje KROKODIL od osnivanja 2009. promoviše kulturu dijaloga i pomirenja, rekonstruiše prekinute veza, posebno u regionu Zapadnog Balkana/Jugoistočne Evrope, a radi i na produbljivanju međusobnog razumevanja i prihvatanju razlika u širem evropskom kontekstu. Uvek smo izlazili prvi na liniju fronta i hrabro kritički promišljali, ali i angažovali zajednicu na temama koje smo smatrali najopasnijim Kancelarije Udruženja, u kojima se nalazi i Ukrajinska biblioteka, od početka rata u Ukrajini napadane su više desetina puta, zbog uklanjanja grafita sa porukom „Kada se vojska na Kosovo vrati…“ zaposleni i aktivisti našli su se suočeni sa više od dvadeset SLAPP tužbi koje je pokrenula država. Trpeli smo i trpimo redovne pretnje fizičkim nasiljem i smrću, a u slučaju žena u našem timu, česte su i pretnje seksualnim nasiljem. Iako sve slučajeve redovno prijavljujemo policiji, konkretno Odeljenju za visoko-tehnološki kriminal, Odeljenju za javni red i mir, MUP-u Opštine Stari Grad, bilo kakva konkretna reakcija policije izostajala je i nastavlja da izostaje!