U stvari, te dve firme uopšte ne morate da zamišljate, one realno postoje.
Jedna je Pink, televizija, druga je NIP Kikindske, novine.
Džaba se srpska ekonomska, politička, poslovna elita skupila na Kopaoniku. (Bolje bi bilo reći da se raširila, a ne skupila, ali to sad i nije važno.)
Džabe im sve što tamo lepo budu zaključili.
Ovde je život. U ovoj istinitoj pričici. Ona nije izuzetak, nije eksces, nije nešto što se desilo jednom, jednome, i nikad više, nikome.
To je naša svakodnevica.
Dvostruko aršini, dupli – i trostruki – standardi.
Jedni za prijatelje, drugi za “neprijatelje”vlasti.
To nije država, nego gola sila.
Tamo gde nema države, nema slobode.
Gde nema slobode, nema prava i pravde.
Gde nema prava i pravde, nema privrede.
Dalje znate i sami, ne moram više da ređam.
Nije ovo rekvijem za Kikindske.
Naprotiv, ovo je mali pokušaj da se obodri Željko Bodrožić, nezvani junak ove kratke (i)storije.
Ovo je rekvijem za srpsku ekonomiju.
Ovo je rekvijem za Srbiju.
U normalno drzavi, utajivaci poreza se tretiraju kao najveci kriminalci, jer direktno urusavaju sistem zemlje. Samo u Srbiji, takvi se tetose i cak proglasavaju `partnerima drzave` (Pink, Simpo, itd,itd)!!!