Neozbiljno je od najviših državnih funkcionera da se o krupnim društvenim pitanjima izjašnjavaju tek tako, bez prethodnog upoznavanja sa njihovom sadržinom. Pogotovo kada im to i nije u opisu posla.
Studiju izvodljivosti projekta „Morava“ (izgradnja kanala Dunav – Morava – Vardar – Egejsko more, ako neko ne zna o čemu je reč) iz poprilične daljine, kao da hoće da im pravi zazubice, novinarima je pre nekoliko dana pokazao ministar za prirodne resurse Milan Bačević. I to je sve. Uzgred, kad se gleda tako, iz daljine, taj dokument od 100-200 stranica i nije ličio na „studiju izvodljivosti“ projekta koji treba da košta desetine milijardi evra i obuhvati tri države; pored Srbije, još Makedoniju i Grčku, a možda i Rumuniju i Bugarsku, kojih se sudbina vode iz Dunava sigurno tiče.
Dakle, studija izvodljivosti još uvek se drži u dubokoj tajnosti. Zašto, postavlja se pitanje, ona već nije na sajtu Ministarstva? Kad je već tako ubedljiva. Pretpostavljamo da nije pisana na kineskom, a nije ni kucana na pisaćoj mašini, u jednom primerku. Dakle, ne bi trebalo, a ni smelo, da bude bilo kakvih problema da se studija „okači“ na globalnu mrežu pa da i najzadrtije neverne Tome mogu da se uvere u njenu blagorodnost i blagotvornost.
PS
Kad smo već kod napretka i naprednjaka, na pitanje da li je tačno da je u sukobu sa predsednikom države, prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić je izjavio da je sa Nikolićem u „najboljim mogućim odnosima“. Da li to znači da su odnosi između Nikolića i Vučića odlični, ili makar dobri? Ne. Oni su možda i loši, ali od takvih kakvi su – bolji nisu mogući. Tako je (od)govorio Vučić.