Loše – reći će mnogi. Naruku im često idu i statistički podaci: plate među najnižim u regionu, itd. Evo, i ovih dana je objavljeno istraživanje o kvalitetu života u svetu prema kojem je Srbija u donjoj polovini tabele, štaviše u poslednjoj trećini: na 58. mestu od 86 zemalja, koliko ih je istraživanjem obuhvaćeno.
Sa druge strane, baš ovih dana takođe, objavljena je reportaža o tome kako proizvođači malina u Srbiji ne mogu da nađu berače. Konkretno, reč je o Ivanjici, inače jednoj od najsiromašnijih opština u Srbiji.
Dakle, kaže priča, ivanjički malinari nude dnevnice u proseku od 2.000 dinara i obezbeđen stan i hranu. Ali, ni to nije dovoljno privlačno, pa se poslodavcima niko ne javlja.
“Tražili smo radnike nekoliko dana, putem oglasa, ali nam se javio samo jedan momak i ništa se nismo dogovorili. I prošle godine smo davali dobre dnevnice, bile su od dve hiljade pa nagore. Jedva smo uspeli da nađemo nekoliko berača i dali smo im mogućnost da biraju hoće li da rade za dnevnicu ili od procenta, na kilogram ubranih malina 35-40 dinara. Naravno da svi radnici koriste pauze kad je sunce jako, imaju osveženje i sve što je potrebno”, priča jedan proizvođač.
“Sinoć me je zvao prijatelj koji živi na selu, bavi se poljoprivredom i ima iste probleme. Moli da mu pomognem kako bi našao radnike za berbu. Kaže, ranije su maline brali Bugari, sezonci, ali više ne dolaze. Evo, za nekoliko dana počinje branje, a nigde radnika da se nađe”, jada se drugi.
Očigledno je iz ovih ispovesti da se ove godine ne dešava ništa izuzetno, a ne treba imati ni neko posebno jako pamćenje da bismo se prisetili da sve nije počelo ni prošle. Ista stvar se ponavlja već godinama, pa se može reći da sad nije plasirana da bi se abolirala aktuelna vlada. A ni malinari nisu izuzetak, ima još deficitarnih zanimanja: zavarivači, mašinbravari, metalostrugari… Ona, kao što se vidi, nisu tako atraktivna, ali u eri besposlice i besparice i za njih bi morali da se nađu “izvršioci”.
Dakle, ako je već tako velika nezaposlenost – a jeste, i ako je tako veliko siromaštvo – a nije da nije, logično je postaviti pitanje kako to da stan i hrana i pride cela prosečna plata u Srbiji nisu dovoljan motiv da se neko prihvati ni rudarskog krampa ni putarske lopate, nego – gajbice. Doduše, ne baš onih Markovih – ali svejedno.
Sa druge strane, međutim, sve dok bude lako, ili znatno lakše, naći posao u branši “radio ne radio, svira ti radio”, pod okriljem neke (para)državne institucije, i nesuđeni berači malina imaće dobar izgovor zašto beže od posla.
Da li je ovaj gospodin brao maline za dnevnicu ikada, ne kod svog prijatelja, nego kod nepoznatog poslodavca? Na osnovu čega smatra da je ovu temu dovoljno istražio? Da li je pričao sa beračima, ili sa nekim siromašnim koji neće da bere maline, da li je napravio istraživanje da sakupi podatke na tu temu da bi možda nekome pomogao da reši ovako nelogičnu situaciju? Da li se potrudio da razume situaciju? Ne, on je video da smo pri dnu po kvalitetu života i čuo da nema ko da bere maline i napisao tekst koji ništa konstruktivno ne donosi osim neku poruku da smo lenj narod… Šta god da je po profesiji, koliko god da je uspešan u tome, kakve to veze ima sa tim što nema berača malina? Da eto, i on kaže svoje “mišljenje” odnosno osudu, bez i malo truda da se razume situacija i pomogne njenom rešenju. Priča radi priče, pametan sam jer sam nešto zaključio i druge osudio, jer ja sam bolji.