O pouzdanim saznanjima da su troje uhapšenih nosioci malverzacija u kupovini Novartisovog cepiva neumesno je govoriti, jer taj deo odgovornosti i obaveza pripada isključivo policiji i sudu. Kao i procena da li je krug zatvoren ili smo prisustvovali tek prvom činu lišavanja slobode čiji bi nastavak mogao da iznedri nove detalje i stara imena u priči o čuvenom virusu H1N1.
Prethodni broj Novog magazina dogurao je u prodaji tek do „pola života“, a svojevrsna najava sleda događaja u tekstu pod naslovom „Kako su nas navukli na vakcinu“ pokazala se tačnom. Ne bavimo se ovde ni sobom ni potvrdom saznanja koja smo objavili, već činjenicom da drugačije, bez hapšenja, jednostavno nije moglo da bude. I, naravno, da nije moglo ukoliko država činjenjem želi da pruži potporu tvrdnji da će suzbiti korupciju u zemlji. Ujedno, dvojica visokih zvaničnika, aktuelni ministar zdravlja i tužilac za organizovani kriminal, odavno su rekli da malverzacija s nabavkom vakcina jeste bilo. Tu spekulacije niti pomažu, niti su u stanju da odmognu.
Optužnica je opravdala računicu prema kojoj je država direktno oštećena za iznos od preko milion evra, a protkana je gotovo nezamislivim okolnostima, poput one da je bezmalo polovina vakcina, tačno 395.000, nabavljena punih 15 dana pošto je Vlada Srbije naložila obustavu dalje nabavke. Ni igranje sa cenom cepiva, međusobnim dogovorima nabavljača i avansnim uplatama izvesno neće biti zahtevno dokazati.
U nekoliko desetina sati slile su se i informacije o podizanju optužnice protiv bivšeg direktora JP „Putevi Srbije“ Branka Jocića zbog zloupotreba sredstava dobijenih od Evropske banke o hapšenju pripadnika BIA i Žandarmerije koji su učestvovali u pobuni Jedinice za specijalne operacije u Beogradu 2001. godine obnavljanju suđenja nekadašnjem ministru odbrane SCG Prvoslavu Daviniću pod optužbom da je nezakonito sklopio ugovor sa Izraelcima o zakupu satelita, o hapšenju drugog čoveka Fudbalskog saveza Srbije zbog malverzacija, oduzimanju imovine stečene kriminalom, čime je Srbija, umesto uobičajenih gubitaka, ostvarila „dobit“ od 300 miliona evra. Ako je namera vlasti da gotovo sinhronizovanim policijskim akcijama u građanima osveži užegli optimizam da se i u ovoj državi mora pošteno, efikasno i odgovorno, onda je pola puta pređeno. Do pravog poverenja je, ipak, neminovno načiniti još nekoliko velikih koraka. Pre svega oribati naslage afera koje nam neće dozvoliti da na dobar način nastavimo dalje.
Sve u svemu, pregršt zanimljivih informacija i, moglo bi se zaključiti, događaja koji bi mogli da sugerišu veliko čišćenje Srbije. Naravno, ne ekološko.