Evropa nije ni šareni ukrasni papir za domaće đubre, kao što nije ni topli zec za nacionalni ponos. Nije ni Meka, ni Golgota… Moglo bi se još nabrajati, a da zaključak bude isti – Evropa i Evropska unija su usud, ne samo Srbije, već čitavog ovog regiona. Baš kao što je integracija starog kontinenta usud pred silama kakve su SAD i Kina, a sve više Indija i napokon Rusija.
Nas što se tiče, da se ne lažemo, Evropa je test, lakmus – nije svejedno hoće li na kraju opita biti crvena ili plava boja. Ni za Srbiju, ni za samu EU, samo što će Brisel bez Srbije lako dalje, a Srbija bez Brisela kroz trnje. Usamljena, prepuštena svojim mračnim mislima i poslovima, prekrajanjima istorije, odbrani neodbranjivog, slavlju poraza i samodovoljnom samožaljenju. Usamljena u grotlu izolacije.
Mala retrospektiva kaže da je Hrvatska danas na pragu EU, tačno tamo gde je bila kao deo omražene SFRJ pre dve decenije; Slovenija je nekoliko godina ubrzala svoje težnje za priključenjem razvijenima; Crna Gora je na najboljem putu da dokaže šta se sve dobija kad se rešiš balasta zvanog prošlost; Makedonija još nije u stanju da se razračuna, ne sa vekovnim ambicijama nego alavošću svojih vođa; BiH nije ni pokušala da prevlada konflikte koji joj prete ostankom u raljama prošlosti. Treba li reći ciklično krvave?
Dvodecenijski zajednički izbor “da svako bude svoj na svome” knjiži desetine hiljada mrtvih i silovanih, stotine hiljada izbeglih i raseljenih, unuštene privrede, utrine tamo gde su nekad bile kuće, njive i fabrike, milione osiromašenih i poniženih. I nešto malo veoma bogatih.
Hoće li Evropa ispraviti novobalkanske nepravde kojima je, nesumnjivo i sama dopinela? Ne, naravno. Naprotiv, zahtevom da se odnosi sa Kosovom dovedu na razuman nivo uvećaće račun, ali on ionako ide krčmaru, a na Balkanu je glavni krčmar Srbija. Samo treba da popiše izdato i sabere naplaćeno. I kaže razliku, bez ulepšavanja i ruženja, jer i deca znaju da sada saldo ne može biti pozitivan. Pravda nije stavka koja ulazi u računicu.
Danas još nije sasvim izvesno da li će Evropska komisija – kao prva stepenica na poslednjem stepeništu ka sve manje omiljenoj Uniji – dati pozitivno mišljenje o napretku Srbije, ali čini se da hoće. I ne samo to, nego da će i svoju dobru volju oročiti za još neke poslove koje “lideru Balkana” preostaju. Tri K, korupcija, kriminal i Kosovo. Na sadašnjoj vladi je da do decembra – kad će svaka članica EU izreći pojedinačan sud (presudu?) o tome gde je Srbija na evroputu i – ispuni ono što je obećala 5. oktobra 2000. Po cenu vlasti. Na naredoj vladi, bez obzira koja je i kakva, biće da posao dovrši; vrlo verovatno baš u mandatu 2012-2016. Bez obzira voli li evropsku perspektivu, sa svim zadacima i ulovima, ili bi radije da i Srbiju drži u kolevci iz koje ne ništa ne vidi. Posebno alternativu nazadovanju.