Korak napred

Za formalnu kandidaturu potrebno je da se u decembru s tim složi i svih 27 članica, ali svejedno, Srbija je učinila krupan korak napred. I za to ovoj vlasti treba odati priznanje. Što je najvažnije, to je korak koji će neka sledeća vlast teško moći da poništi; tj. i ako bude stajala u mestu, malo je verovatno da će krenuti unatraške.

Paradoksalno je, ova vest dolazi u trenutku kada je podrška evropskom putu Srbije među građanima pala na najniže grane. Uprkos svoj kompleksnosti situacije, objašnjenje je ipak jednostavno: to raspoloženje indukovano je, proizvedeno (upornim radom!?) od strane političke elite – ne samo one izvan, nego i one na vlasti – koja se dvoumila i troumila i borila više sa sopstvenim nego sa strahovima običnih ljudi.

Kad lideri ne pokazuju dovoljno odlučnosti u ostvarenju ciljeva koje su sami postavili (i zbog kojih su izabrani), narod posumnja i u ciljeve i u lidere.

Naravno, ovim korakom put ka Briselu nije okončan; prešli smo doduše više od pola puta, ali je ostala najteža deonica, ona preko Kosova. Kad je o tome reč, onda jedna stvar nikako ne sme biti ispuštena iz vida: neće Srbija ostankom izvan Evropske unije poboljšati svoje šanse da „sačuva Kosovo“, šta god se pod tim podrazumevalo. Naprotiv.

To načelo važi i generalno za odnos Srbije prema Evropskoj uniji. I nije zgoreg da i ono u ovom „svečanom času“ bude spomenuto. Naime, od dvehiljadite naovamo, nekad češće nekad ređe – a u poslednje vreme sve češće – mogla se čuti teza da Srbija ne treba da ulazi u Evropsku uniju, ali treba da prihvata njene standarde pravila, vrednosti…

Čak i da je to moguće, a nije – najveći broj onih koji se za to zalažu to dobro znaju – ne vidi se kakvog to ima smisla. Jer, standardi, pravila, to su u stvari obaveze. Njihovim prihvatanjem vi zapravo preuzimate obaveze. A ostankom izvan Evropske unije odričete se prava. Prvo, ekonomskih prava koja između ostalog znače – novac. Bukvalno – milijarde evra. A drugo, i važnije, odričete se političkih prava: prava da kao nacija-članica „velike evropske porodice naroda“ učestvujete u donošenju odluka koje se – i posredno i neposredno – i na vas odnose.