Iako je naziv ovog ekonomskog modela nastao kao asocijacija na prirodno sedu kosu starijih građana, ne bi trebalo pristupiti mu kao nečemu romantičnom i emotivnom, već jednom sasvim zdravom i realnom konceptu ekonomije, koji predstavlja mogući deo dgovora na aktuelnu demografsku strukturu. Njena glavna karakteristika je izraženo demografsko starenje stanovništva, gde udeo starijih od 65 godina, prema poslednjem popisu stanovništva iz 2022, iznosi 22,1 odsto, a očekuje se da će do 2050. taj udeo biti 28,5 odsto. 

Povećanje udela starijih u odnosu na prethodni popis iz 2011. je oko pet odsto, a ostaje kao konstanta broj najmlađih stanovnika, koji se nije pomerao sa 14,4 odsto, iako vidimo snažan fokus javnih politika na mere povećanja nataliteta. Ova struktura neminovno ukazuje da će se naše društvo, kao i mnoga evropska, u značajnom meri oslanjati na znanje, vešine i potencijal starijih građana, naravno ukoliko budu kadra i politički zrela da razumeju neophodnost promene kulture življenja, koja podrazumeva i promenu percepcije uloge svih generacija, naročito starijih. 

Mladi, takođe, treba da budu spremni na promene koje se zahtevaju, kako bi spremniji dočekivali starije životno doba, kako na ličnom tako i na društvenom planu. No, potreba za prilagođavanjem važi za sve, naročito biznis zajednicu, koja bi trebalo da se fokusira na promenu korporativne kulture u kojoj će se negovati inklizivna i antidiskriminatornu radna atmosfera i navikavanje na veće učešće starijih i iskusnijih radnika, sa različitim veštinama, tempom i modelom rada, kao i interesovanjima. 

Zaposleni, stariji od 55 godina, imaju jednako važno mesto u timu, jer to što ne mogu “brzinom svetlosti” da kliknu dugme na tastaturama ili “brzinom munje” otrče do višeg sprata, ne znači da manje znaju i da će češće ići na bolovanje, kako je to, često, kao stereotip uvreženo među poslodavcima. 

O tome koliko državni sistemi treba da budu spremni i u kojoj fazi spremnosti su danas suvišno je i govoriti, jer kako vidimo ovde postoji plan samo za opstanak aktuelne političke garniture na vlasti, bez ozbiljnih razgovora o budućnosti. Činjenica je i da ima trenutno značajnijih tema, jer gotovo da su sve goruće, ali dinamika objave kolumni mi  ne omogućava da ih pravovremeno obradim, pa sam ovoga puta odlučila pišem i o budućnosti ekonomije, jer valja imati balans – red gorčine o sadašnjosti, red o budućnosti, o kojoj ću govoriti i na Adria Future Summiti  u Crnoj Gori, na kome je ova tema našla važno mesto, opravdano, s obzirom da  je demografska budućnost našeg regiona značajna zajednička tema i tačka oko koje su gotovo svi akteri saglasni. 

Od našeg pristupa zavisi da li ćemo starije i aktuelnu demografsku strukturu posmatrati kao izvor problema, trošak i pritisak na sisteme penzijsko-invalidskog i zdravstvenog osiguranja (što je inače dominantni pristup u našem javnom prostoru), ili kao potencijal za razvoj inovacija, novih tržišnih i radnih modela i razvoj potencijala. Drugi pristup je sigurno korisniji, pod pod uslovom da se situacija ne romantizije, jer ni takav prikaz ne pomaže. Mnogo toga zavisi od toga gde i kako živimo i kakva je naša materijalna situacija. Istine radi, koncept srebrne ekonomije, koji duže vreme razvijam, i nije ni tako nov, jer se u svetskim ekonomijama već radi na razvoju industrija koje olakšavaju život starima od teleasistencije, robotike, pametnih kuća, opreme za samostalno funkcionisanje i dr.  

Još početkom ovog veka oksfordski ekonomisti su predložili različite strategije koje mogu pomoći starijima da razviju svoje potencijale i postanu resurs za razvoj društva, ali bez potcenjiavanja starosti koja sobom nosi i mnoge izazove i opadanje životnih funkcija. Svet kakav poznajemo nestaje pred našim očima – sve se rapidno menja, naročito nauka i tehnologiija, što zahteva i naše blagovremeno prilagođavanje. O konceptu silver ekonomije nije jednostavno govoriti na ovim našim prostorima, u kojima je pomisao na starost najčešće isključenost, bolest, samoća, beskorisnost, i u kojima javni narativ, toksičan i zagađen, do mere pucanja neguje obrasce  koji legitimizuju i normalizuju diskriminaciju starijih, i ne samo njih. 

Kad se tome dodaju apokaliptični scenariji poduprti brojevima uz, najmanje korisnu, kvazipatriotsku notu naših tabloida, izraženu kroz sentence poput “Srba je sve manje, izumiremo, preplaviće nas, neki, razni, drugi“, dobijemo diskurs koji ničemu ne doprinosi osim dodatnoj stigmi prema starijima i okrivljavanju žena za aktuelnu strukturu u pogledu broja novonerođenih beba. Ali, da se vratimo koceptu koji pomaže da se, kao ozbiljni ljudi, prilagođavamo aktuelnoj situaciji i budućnosti ekonomije. Silver ili evergrin (kako se još naziva) ekonomija, podrazumeva sve privredne i društvene aktivnosti koje su u vezi sa starijima od 50 godina i koja se bazira na njihovim potrebama, interesovanjima i potencijalima. U razvoju ovog koncepta ekonomija se usmerava na razvijanje usluga i proizvoda koji odgovaraju na potrebe starijih, sa dodatnim fokusom na proizvode koji omogućavaju duži samostalni život u starosti. 

Ovo nije zbog nemanja svesti o solidarnosti sa starijima, već zbog činjenice da će sve teže organizovati potrebna nega i druge vrste neophodne podrške, jer ovi poslovi su teški i potcenjeni. Uprkos velikoj potražnji i dalje su poslovi nege potplaćeni. Jedan od razloga je što te poslove uglavnom rade žene u patrijarhalnim društvima kakvo je naše jeste i što se ženski rad ne vreduje jednako.

Dizajn usluga i roba takođe treba prilagoditi starijima, jer se upravo zbog te neprilagođenosti često suočavaju sa strukturalnom diskriminacijom na mnogim poljima. Primera radi, koliko je semafora prilagođeno potrebama starijih i koliko autobusa ima niskopodne ulaze koji su starijima, ali i ne samo njima, neophodni? Koliko gradova je prilagođemo starijima, pa i uopšte ljudima, a ne samo biznisu? Imamo li čist vazduh i dovoljno zelenih površina? Probajte da pređete semafor na nekim širokim bulevarima za 20-tak sekundi i shvatićete o čemu pričam, kao i da otvorite flašu ili tetrapak, zatvoren tako čvrsto kao da je ulaz u trezor.  

Ima i dobrih primera – turizam se, recimo, postepeno  prilagođava starijima. Možda zbog toga što taj posao ne zahteva velika ulaganja, pa tako imamo posebno dizajnirane, pa i od države podstaknute programe – izlete, banje i rehabilitacioni centre. Razvoj tehnike omogućava razvoj mnogih pomagala koja olakšavaju kretanje, spavanje, komunikaciju, ali i za njih je potreban podsticaj za razvoj. Takođe, potrebno je poboljšati digitalnu i finansijsku pismenost starijih, jer za sada 40 odsto njih koristi internet, ali uglavnom na telefonu( Viber Skype, Facebook), dok samo trećina starijih ima računar i zna da ga koristi, što je nedovovoljno jer je sve više on line usluga koje mogu biti od koristi, e-banking, e-uprava e-zdravlje. U ovom razvoju banke prednječe, ali tu su i oni sa zlim namerama koji koriste nedovoljnu informisanost i kapacitet starijih, pa su osmislili čitavu lepezu finansijskih i drugih prevara u digitalnoj sferi, što vodi ka neophodnosti jačanja pomenute finansijske pismenosti. 

Mnogi su već prepoznali prilike i razvijaju usluge i proizvode otvarajući nova radna mesta koja su važna i za mlade, pa je koncept srebrne ekonomije dobar i za međugeneracijsku razmenu i sinergiju na kojoj počiva čovečanstvo.

 Interesovanja i potencijal starijih su drugi važan aspekt u razvoju modela i on treba da uvažava produženje ljudskog života i činjenicu da će značajno veći broj ljudi u našem okruženju imati više od 80, godina, iako je kod nas prosečni ljudski vek 76 godina, značajno kraći od mnogih evropskih država. Ono što dodatno brine je prosek zdravih i kvalitetnih godina života koje podrazumevaju da nismo nesposobni za samostalan život i u tom smislu se otvara ogromno polje za razvoj usluga u domenu socijalne zaštite (domovi, dnevni i predah centri i dr). Medicina pre svega, ali i tehnika i druge nauke, koje treba da rade na eliminaciji bolesti koje ometaju kvalitet života u starosti poput reume, dijabetesa, neurodegenarivnih i kardiovaskularnih bolesti, takodje treba da se konstantno unapređuju. 

Ovo nas vodi do ključnog segmenta razvoja koncepta silver ekonomije, a to je prevencija bolesti i očuvanje zdravlja, što podrazumeva i značajne izmene u politici bezbednosti i zdravlja na radu, jer su aktuelne mere i politike zastarele i ne prate promene  dužine životnog veka koje sada omogućavaju uživanje u penzionerskim godinama za 20 ili 30 godina od trenutka penzionisanja. Ova okolnost zahteva drugačije politike kako bi sistem bio održiv. Pored promene zdravstvene politike, potrebne su promene u politici zapošljavanja, kako stariji koji žele da rade ne bi bili u sivoj zoni, i bez zaštite. 

Potrebne su podsticajne poreske i druge mere, s obzirom da nema zakonskih zabrana za zapošljavanje starijih, ali nema ni motivacije. Nemamo ni sveobuhvatno strategiju o starenju, jer nakon isteka stare, koja je važila do 2015. tek pre dve godine dobili smo novi dokument, u kome nema odgovora ni plana ni za jedno ključno pitanje u vezi sa starenjem stanovništva. Zato su je i nazvali Stategija aktivnog i zdravog starenja. Ovi aspekti, naročito fizička aktivnost i preventivni pregledi, jesu važni za sve, ali gde je obrazovanje, osiguranje za slučaj starosti i bolesti, zapošljavanje, razvoj usluga u zajednici, preko potrebna palijativna nega, održivi penzijski sistem, ekonomija i dr. 

Valjda je ovaj dokument deo dominantnog  trenda opšteg izbegavanja odgovornosti za sve zašta treba da nose odovornost oni koje građani izaberu da privremeno, između izbornih ciklusa (trebalo bi bar da je  tako, u demokratskim državama) obavljaju važne poslove iz nadležnosti države. Ovde se uglavnom veruje i čeka da neko drugi, sa zapada ili istoka ili Bog zna odakle, dođe i rešava probleme ili lično vršilac jedne od državnih funkcija. Jer tako je značajno lakše, simuliraš, praviš se da je sve u redu i čekaš hoćeš li lično ostati u milosti. 

I tako do tačke demografskog obrta, 2035. godine, kako MMF u svom dokumentu o svetskim demografskim izazovima naziva tačku kada počinje rapidno starenje. Zato je prilično važno da razvijamo održive koncepte ekonomije, pre naše tačke demografskog obrta, tačnije kolapsa-

I da Ostanemo budni!