Kako je to primetio Forin polisi, ruska politika bi se još posle Drugog svetskog i potonjeg Hladnog rata mogla uprošćeno svesti na teorije zavera o sveprisutnoj večnoj želji Zapada da Rusiju ako ne uništi, a ono maksimalno oslabi, iz čega je logično proizašla velika mržnja prema tom delu sveta, posebno Americi. Podseća Forin polici i na period odmah po kraju rata u kojem je za trenutak vladala harmonija između Zapada i Rusije u vremenu slavlja zbog pobede nad nacizmom.
Nije dugo trajalo. I nije bilo jednostrano. Već 1947. netrpeljivost između Sovjetskog Saveza i celokupnog Zapada, pre svega Amerike, pretvorila se u Hladni rat koji je trajao do 1991.
U isto vreme, u Americi, u periodu tzv. makartizma nazvanog po republikanskom senatoru Džozefu Rejmondu Makartiju, krajem 40-ih i početkom 50-ih godina prošlog stoleća, pokrenut je lov na veštice u strahu od levičara koji su uglavnom bez dokaza optuživani za propagiranje komunizma.
Ni antiamerikanizam Jozefa Staljina ni Makartijev antikomunizam nisu prerasli u oružani sukob i imali su različite posledice. U Americi su se odrekli makartizma i optužbi oslobodili sve koje je senator proganjao, dok je Rusija dobrim delom ostala zarobljena ideologijom Hladnog rata do danas, bez obzira na formalno otopljavanje posle 44 godine zahvaljujući Mihailu Gorbačovu, za koga je britanska premijerka Margaret Tačer izrekla čuvenu rečenicu – on je čovek s kojim možemo zajedno da radimo.
Rusi, međutim, Gorbačovu nikada nisu oprostili raspad SSSR-a, a onda je od 2000. bivši KBG oficir Vladimir Putin svoju popularnost zasnovao na uzdizanju Rusije i povlađivanju mentalitetu velikog naroda i zemlje uniženih unipolarnim svetom Zapada.
Od agresije Rusije na Ukrajinu mnogi analitičari su u tom činu videli želju Moskve, odnosno Putina da obnovi, po nekima SSSR, po drugima carevinu. I šta god od toga gospodar Kremlja imao na umu, u osnovi je očigledno duboko ukorenjena mržnja prema Zapadu uzrokovana njegovom dominacijom u svetu i podstaknuta strahom od uticaja kod kuće. Putinovi razlozi – oslobađanje Ukrajine od nacista, zaštita ruske populacije u toj zemlji i borba protiv „unipolarnog“ sveta predvođenog Amerikom i njenim evropskim saveznicima zapravo su stalni pokušaji otpora Zapadu, njegovim vrednostima koje se kose sa ruskom tradicijom i posebnošću i sveukupnoj moći „neprijatelja“ koju ne mogu da ospore, ali mogu da je svrstaju u „đavolja posla“ kao što su bezrezervna podrška Ukrajini, naoružavanje njene vojske i sankcije Moskvi. I koliko god Zapad pomažući Ukrajinu, ciljano ili ne, slabi Rusiju koju sigurno ne voli, toliko mu Moskva, pokušajem vaskrsavanja prošlosti i mržnjom prema svemu zapadnom, nesebično pomaže.