Inače, životne teme koje najviše zanimaju više od 162 miliona registrovanih birača su ekonomija i inflacija, pa kriminal i bezbednost, zdravstvo, granica s Meksikom, dok je manje od polovine Amerikanaca zainteresovano za rat u Gazi.
U tzv. najdemokratskijoj zemlji na svetu zaštita tog sistema vladavine je najvažnija za 76 odsto Amerikanaca koji su se izjasnili 6. maja u anketi Ipsosa.
Šest meseci uoči izbora, Tramp ima zasad blagu prednost, prema istraživanju objavljenom u londonskom Ekonomistu 12. maja – 44 u odnosu na Bajdenovih 43 odsto, s tim što vodi u pet od šest tzv. nepredvidivih „ljubičastih“ država u kojima bilo koji kandidat može da pobedi i koje obično i odlučuju o sledećem stanovniku Avenije Pensilvanija broj 1600.
„Izbori će biti više referendum o tome ko je manje loša opcija nego takmičenje u popularnosti“, kaže Ekonomist, dodajući da, prema istraživanjima, nijedan takmičar ne može da se pohvali popularnošću.
I mediji su se, prirodno, uključili u trku, direktno ili indirektno podržavajući jednog od dvojice kandidata. Konzervativni tabloid Njujork post, na primer, kaže da je Bajden u intervjuu za CNN izrekao 15 laži u razgovoru od 17 minuta, „gotovo jedna laž po minutu“ i tvrdi da je Bajden lagao o tome da je zaposlio mnogo više ljudi od Trampa, o visini poreza za najbogatije, da lažnim naziva one ankete koje pokazuju prednost Trampa u „ljubičastim“ državama. Sa druge strane, većina medija pomno prati suđenja Trampu i bavi se svim detaljima tog procesa.
Da je u ljubavi i ratu sve dozvoljeno, može se primeniti i na izbornu kampanju u kojoj nema milosti. Protiv Bajdena se koristi i veštačka inteligencija, koju Tramp, čija je po mnogima iznenađujuća pobeda 2016. dobrim delom pripisana digitalnim medijima, smatra „zastrašujućom i opasnom“, a iz njegovog tima kažu da je ne koriste, uprkos izveštajima da to ipak čine. Bajdenovi priznaju da koriste veštačku inteligenciju samo za motivaciju birača i otkrivanje lažnih sadržaja. Ali zato Trampa ismevaju za sve, od frizure do nivoa energije na optuženičkoj klupi, gde ponekad zadrema na sopstvenom suđenju. Tramp ne zaostaje. Naprotiv. „Budala“, „loš momak“, „totalni moron“, kaže o Bajdenu.
Ono što unosi neželjeni adrenalin u Trampovu kampanju, a raduje Bajdenovu, svakako su ti sudski procesi protiv bivšeg predsednika. Ali ne previše jer ga ni zatvorska kazna ne sprečava da bude reizabran. Čak mu, ironično, te optužnice pomažu. Dobar deo američke populacije veruje da neće imati fer suđenje i da je sve politički motivisano, te oni sažaljivi mogu olovkom sve da mu otpišu kao žrtvi.
Ipak, ono u šta veruju pristalice i sadašnjeg i bivšeg predsednika, a čemu se svet nada, je da i posle 5. novembra demokratija neće biti otpisana i da će i posle izbora manje loše opcije „srce demokratije opet kucati“, što bi rekla Ešli Džud u filmu „High Crimes“ (Zaboravljeni zločin), bez obzira na jasnu duboku podeljenost američkog društva u kojem pristalice oba kandidata imaju sluha samo za svoj izbor, a ostaju gluvi na sve drugo.