Srbiji su odškrinuta vrata za ulazak u EU, možda do 2025, a ostale zemlje Zapadnog Balkana, osim Crne Gore, ostavljene su u nekoj vrsti limba. Ono što je nesumnjivo poručeno jeste – gospodo, sve zavisi od vas.
Naravno, ko bi u političkom svetu rekao – zavisi od nas, vi se ne pitate.
Eufemistički rečeno, poruka Srbiji je – rešite to s Kosovom imajući u vidu da ono više nikada neće biti srpsko i razmislite o zajedničkoj spoljnoj politici – čitaj: sankcije Moskvi zbog Krima, s jedne strane. Ili, sa druge, ostanite branik širenju Zapada ka ruskim granicama i računajte na nas.
Ono što i vlast i opozicija, a time i narod kao njihovi glasači, treba da shvate jeste da osim evropskog puta za koji se svi deklarativno zalažu, drugog za zemlju nema ako neće da ostane crna rupa u koju će svi istresati svoj otpad. Koketiranje s majkom Rusijom – ako je EU opredeljenje – jedna je od stvari koje u praksi ne treba raditi, ako se hoće da taj put bude jasan i neopterećen.
Možda izgleda kao slučajnost – ako neko još veruje da one u politici postoje – ali pre posete ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova Srbiji, odmah nakon minhenskog Samita o bezbednosti, prvi čovek Komande združenih snaga NATO u Napulju Džejms Fogo rekao je: “Radimo mnogo stvari.. jer je Srbija dobar, stabilan i profesionalan partner NATO-a.”
General Fogo ima razumevanje za nevoljnost Srbije za puno članstvo u NATO, kao što ministar Lavrov nema ništa protiv da Beograd ide ka Briselu: “Ne vidimo nikakav rizik u tome što zemlje balkanskog regiona… žele da razvijaju odnose sa EU, sve do ulaska u EU. Njima izlažu uslove ulaska, a oni sami treba da procene koliko im ti uslovi odgovaraju i koliko odgovaraju nacionalnim interesima. Sami treba da prave zaključke o svrsishodnosti ovih ili onih dejstava u razvoju spoljašnih veza, ko god da je u pitanju”, kaže Lavrov.
Gotovo idealno, reklo bi se. Srbijo (i drugi), na vama je kojim ćete putem.
Odnosi Istoka i Zapada su tradicionalno toplo-hladni, a ono što se od zemalja između, bar onih poput Srbije, očekuje jeste da svoju politiku jasno opredele, jer mantra “i oni i ovi” mora nestati i iz deklarativne, a posebno iz praktične politike.
Pretnja, upozorenje, savet – kako god to čitali, ostaje činjenica da nesvrstani više ne postoje. Što se pre to vidi u praktičnoj politici Srbije koja želi da u Evropi bude ne samo geografski, biće lakše. Svaka odluka doneta u ovoj zemlji kad je bila priterana uza zid bila je samo još jedan od poraza.
Ova isključivost evroentuzijasta zaista počinje da ide na živce. EU ili crna rupa, nije nego. Na stranu to što bi, istorijski gledano, ulazak u EU bio poguban za Srbiju, već se i “iz aviona” vidi da su šanse za to nula – jednostavno, EU do tih beskrajnih datuma do datuma do datuma… neće postojati, bar ne u ovom vidu. Nego, ode li to Velika Britanija pravo u crnu rupu!? A Norveška je odavno u njoj. A NATO – tigar od papira. Sapienti sat – pametnome dosta.