U Francuskoj je nacionalni dogovor zaustavio Nacionalno okupljanje od preuzimanja zemlje „slobode, jednakosti i bratstva“ po treći put u drugom krugu. Rezultat Marin le Pen, mada svaki put sve bolji, ove nedelje je bar privremeno izazvao olakšanje. Ali su najbolje plasirani levičari uglavnom protiv Evropske unije i antiglobalisti, i koalicija im je toliko raznorodna, ujedinjena samo na nepodnošenju drugoplasiranih centrista Emanuela Makrona i ekstremne desnice Marin le Pen da će formiranje nove vlade sa predsednikovim Ujedinjenima biti teško. Politika trpi sve, ali neće levičari lako zaboraviti Makronovo upozorenje da Francuska može da sklizne u građanski rat ako pobedi ekstremna desnica, ali i levica.
U Britaniji su stranke malo levo od centra ubedljivo porazile konzervativce koji su polujavno očijukali sa ekstremnom desnicom. Nisu oni kažnjeni zbog toga što su za 14 godina dojadili i bogu i ljudima već što su beležili uglavnom loše rezultate nakon Bregzita koji su zdušno zagovarali. Ko duže pamti setiće se da su laburisti jednom, takođe posle čitave večnosti vladavine Margaret Tačer, pobedili kad su postali manje gadljivi na neke delove torijevske politike i otupeli svoju levičarsku oštricu nakon što im je „čelična ledi“ pomogla znatno smanjivši moć militantnih sindikata koji su laburiste držali u šaci kad god su bili na vlasti.
I koliko god će, po rezultatima sudeći, naredna vlada u Britaniji biti stabilna, Najdžel Faraž, najčešće opisivan kao rasista i antiestablišment političar, šampion Bregzita, osvojio je 14 odsto glasova prošlog četvrtka, najvećim delom tako što su mu prišli razočarani konzervativci. Egzaltirano je poručio da su mu sledeća meta nezadovoljni glasači Laburističke stranke.
Slično je, nakon sat i nešto ćutanja i oporavka od šoka izbornim rezultatom, Le Pen najavila da je pobeda njene stranke „samo odložena“ i da „seme sutrašnje pobede vidi u današnjem rezultatu“.
U Italiji je krajnje desna opcija na vlasti u koaliciji sa sabraćom već dve godine. Istine radi, Đorđa Meloni je u nekim predizbornim stavovima malo reterirala, nastavila da pomaže Ukrajini i ostala verna NATO-u, ali njen glavni koalicioni partner želi da se u Evropskom parlamentu pridruži savezu sa Viktorom Orbanom, koji, osokoljen što će sledećih šest meseci biti glavni u Evropi, ne gubi vreme i, čini se iz osvete, okuplja populiste „patriote“ i desničare u novi savez, uprkos tome što je zasad još pojedinačno najjača grupa, poprilično desna Evropska narodna stranka. Iz nje je mađarski premijer pobegao da ne bi bio izbačen.
Ni Nemcima se ne piše ništa bolje posle uspeha njihove ekstremne desnice na izborima za Evropski parlament. Ukoliko se ne budu pravili Englezi ili Francuzi.
Da li će ekstremna desnica ostati na aparatima jer „nije dobrog zdravlja“ ili će posejano seme nići onako kako u to veruju Le Pen i Faraž, zavisi od onih koji zasad krpe rupe u zavesi iza koje ona neskriveno vreba. Papa im je poručio da uče decu demokratiji i ne hvataju se populizma. A francuski i britanski glasači su im dali priliku da ako baš i ne mogu da isključe aparate, ne dodaju kiseonik.