Da je pozvao policiju da interveniše, sve bi bilo na svom mestu. Ovako, em je otvoreno lagao u prvim iskazima, em se legitimisao kao kafanski izgrednik, a ostavka na mesto poslanika je najmanje što je mogao da učini.
Čanka svakako ne treba hvaliti zbog toga što je na kraju priznao šta je uradio i podneo ostavku jer laž koju je izrekao u prvom reagovanju pokazuje da to ne bi uradio da cela stvar nije procurela u javnost. Ali, bilo bi korisno primetiti da, na primer, Velji Iliću nije ni na pamet palo da podnese ostavku kada je fizički nasrnuo na novinara u studiju. Dobro, nije bilo krvi i podliva, ali je motiv napada bio pritisak na medije. Napad je, dakle, bio politički motivisan, za razliku od incidenta sa Čankom koji je, bar prema onome što do sada znamo, obična kafanska tuča.
Incident sa Ilićem je izazvao gnev među novinarima, ali dramatičnog zgražavanja šire javnosti, kao u slučaju Čanak, nije bilo. Čanak je u medijima razapet na krst, njegov „kafanski rad“ je prikazan kao zločin bez presedana koji u javnom diskursu funkcioniše kao definitivan dokaz da sa zalaganjem za veći stepen autonomije Vojvodine nešto definitivno nije u redu. Sve to dogodilo se pre završetka istrage. I novinari su napadali Ilića zbog nasrtaja na kolegu pre završetka istrage, ali u tom slučaju je ceo događaj bio sveden na nekoliko sekvenci koje su se lepo videle na ekranima.
Događaji o kojima je reč pokazuju, između ostalog, zabrinjavajuću nesposobnost srpske javnosti da objektivno sagleda realnost. Jer, količina gneva koja se izlila povodom incidenta s Čankom je uporediva sa gnevom povodom izveštaja o zločinima nad Srbima na Kosovu i u BiH i Hrvatskoj. Ali, neuporediva je sa osetljivošću na izveštaje o zločinima nad drugim narodima.
Na te zločine su se javno osvrtali samo oni kojima je to bila službena dužnost i dobar deo nevladinog sektora. Na društvenim mrežama i drugim interenet platformama tada je bila snažna tendencija podsećanja na srpske zločine, a sada dominiraju ocene o Čanku kao nekoj vrsti vrhunskog zločinca, a takav stav je zauzet pre rezultata istrage. A javni linč nikako nije sredstvo pravne države.
Cek malo, Velja je novinaru “samo” izbio fasciklu iz ruke, a ovaj unakazi coveka. I taj isti Canak, je zbog tog incidenta Velju razapinjao na krst, a sad kuka o nekakvom izstanku podrske, itd, itd
Klasican primer dvojnih merila za podobnog (Velju) i nepodobnog politicara (Canka). I to nije od sad, juce… nego stalno!
uporediti ovaj slucaj s onim koji je ucinio (sutnuo fasciklu), Velja Ilic je suvise licemerno.Strasno.
Ova dva slucaja se nemogu uopste porediti. Velina reakcija bila je trenutna – impulsivna a Canak je prebio coveka hladnokrvno, smisljeno nakon vise od pola sata od kada su se rsatali i jos je u pomoc pozvao svoja dva cuvara. Sluaio se stapom koje je ozbiljno oruzje ozbiljniji i veci od policiskog pendreka. Cankov slucaj je cisto planirano nasilje, moze se kvalifikovati i kao pokusaj ubistva. Canak je sadisticka zver.
Istine radi treba reci da je sve to mozda njegov pokusaj da sebe samog proglasi za mucenika koga proganja vlast jer je sve politicke adute potrosio pa bi sada da bude “Disident” – smesno i zalosno – sramotno do bola. Vas dodatnoi komentar je isti takav.