Savremeni ljudi, savremeni u smislu doba u kojem žive, u nečiste sile ubacili su i čipovana lična dokumenta, satelitsko nadgledanje njihovog ne samo kretanja i staništa već i – misli, pa i osećanja. O teorijama zavere protiv čovečanstva naslušali smo se, a posebno nagledali na društvenim mrežama i opskurnim medijima tokom ove poduge pandemije izazvane koronavirusom, posebno šta nam sve Gejts&ostali zlikovci rade putem vakcina.
Elem, racionalan ili iracionalan, strah je strah i teško je osloboditi ga se; kontraproduktivno je podsmevati mu se jer će kao voda naći put i širiti se od čoveka do čoveka, a posebno među onima koji se kriju unutar svoja četiri zida. Gotovo je nemoguće razuveriti čoveka ubeđenog da ga gone onostrane sile da tih sila nema; njemu ili njoj neće biti jasno kako to da ga Gejts ne kontroliše kad lupeta po društvenim mrežama, ali i te kako dobro zna da je nešto smuljao u vakcinu. Sem možda ruskih i kineskih.
Ovim strahovima koji doslovno svakoga mogu da oteraju u ludilo ovih dana se priključio još jedan – popisni. Jedini njegov donekle razuman vid je bojazan da će vam neko neovlašćen, a opasan, ući u kuću dok ste sami. Ne pomaže mnogo propusnica popisivača jer i vrapci znaju da se svako „pismeno“ može falsifikovati.
No, uz ovaj donekle shvatljiv strah, kao požar se širi onaj od laptopova koje nose popisivači i u koje će, umesto u gomilu papirnih upitnika, unositi podatke građana. Da pojednostavimo – mašina unosi nemir u plašljive dušice da će ti podaci odmah biti prosleđeni Tamo Gde Treba – CIA, FBI, pre svega, a na jednom mestu će ih skupiti i, a ko drugi nego Bil Gejts. I onda će vas orobiti, opljačkati dragocenosti, kuću i, razume se, široku slovensku dušu.
Interesantno, malo njih u opskurnim postovima na društvenim mrežama pominje domaće obaveštajne službe iako postoje dve, uz jednu kontraobaveštajnu. Da li zbog toga što su sigurni da ih ovi domaći već od rođenja prate, što preko obaveznih vakcina protiv dečijih i drugih opasnih bolesti, što putem onih čipova u ličnim kartama i mobilnim telefonima, kućnim i prenosnim računarima; ali nekako je na ovom parčetu Balkana normalno da te svako špija, od komšije do države, pa se to računa više u običajno pravo nego kršenje tvojih ljudskih prava.
Objašnjenje da Srbija ima podugu tradiciju popisivanja stanovnika i imovine, te da je Popis zapravo uputstvo za racionalnije vođenje javnih politika, ne dopire do dobrog dela ljudi, čak ni onih koji su uvereni da se država, a posebno ono što se sve češće naziva državnim vrhom ili rukovodstvom, dobro stara o njima. To što je većina skeptika koliko pre 12 i 22 godine sve te podatke bez roptanja davala, ništa ne menja jer je strah od Popisa novi oblik iracionalnog ponašanja.
Ali, pošto svaki strah, ma koliko neobjašnjiv na prvi pogled bio, ima izvor, postoji i racionalno objašnjenje za ovaj popisni, a ključ je u suštinskom nepoverenju ljudi u vlast, svejedno ovu ili neku drugu jer bi se tako ponašali i da je Sveti Petar na tronu Srbije. Pravi problem nastaje kad to vlast ne shvata ozbiljno, no to je neka druga priča.