Odgovornost za nasilje države nad građanima koje su izveli potpuni idioti, kako ih je okarakterisao tadašnji premijer Aleksandar Vučić, preuzeo je izvesni Goran Stamenković, u ključnoj noći ne običan pozornik već šef beogradske policije. Šest godna kasnije Stamenković tvrdi da su ga pritiskali da preuzme nepostojeću (!) krivicu, državna sekretarka u MUP Dijana Hrkalović mu je pretila ako ne pristane, a predsednik tada Vlade pa onda čitave Srbije Aleksandar Vučić obećao mu je – uslugu.
Reč je, da ne bude nepoznanica, o legalizaciji njegovih divlje dizanih zgrada. Njegov nesavesan rad u noći rušenja u Savamali 2016. godine, nadoknađen je legalizacijom jedne zgrade u Mirijevu. Ali, očito nedovoljno da mu savest bude skroz oprana i mirna. Ima on još toga
U uređenom svetu za sve Stamenkoviće postoji precizan izraz – korumpirani policajac. Uopšte nije bitno ko ga korumpira, mafija ili država ili pak država-mafija, važno je da takav blati uniformu. Isto važi i za njegovu tadašnju šeficu, a onaj najviši funkcioner za usluge je prosto rečeno onaj koji korumpira.
No, nije problem samo u nimalo prijatnim trouglovima Savamala-BG na vodi-država i Stamenković-Hrkalović-Vučić; ključno je stanje, preciznije metastaza, atmosfera u kojoj je ključni svedok niko drugi do korumpirani policajac koji sada na sav glas traži samilost i razumevanje. Eto, bio duševan i učinio uslugu sistemu, a oni njemu tako vraćaju! A sigurno ga nisu ni pitali – kao ni sve svoje poslušnike i ulizice – odakle mu novac za zgradu i to ne jednu, iako je vlast zapevavala kako su u to vreme plate policajaca bile mizerne jer je tako odredila, razume se, bivša vlast. Koja je i posle decenije potpune vladavine osovine SNS-SPS kriva i za
Veliki potop i za Veliki rat, no to je ipak zasebna predizbrna tema.
Stamenkovićevo ukazivanje u medijima strašno podseća ključno svedočenje kojim su, navodno, osuđene ubice Slavka Ćurivije, a koje je onomad diktirao jedan od ubica Zorana Đinđića Milorad Ulemek Legija. A, naravno, još više liči na pre nekoliko sedmica jasnu poruku koju je okrivljeni Veljko Belivuk emitovao iz zatvora, imenujući izvršioce rušenja u Savamali: “Ukoliko tužilac nastavi da podmeće dokaze protiv nas i izmišlja, biću prinuđen da kažem šta smo sve činili za državu. Počeću od Savamale, a onda ću govoriti i o mnogo težim krivičnim delima”, kazao je, navodno, Belivuk imenujući sebe, kontroverznog kosovskog binismena Zvonka Veselinovića i ubijenog vođe navijača Aleksandra Stankovića kao one koji su poslali ljude da ruše objekte u Savamali.
E, sad, pitanje od milijardu Beograda na vodi – kome više verovati; korumpiranom policajcu, okrivljenom kriminalcu koji bi da bude zaštićni svedok, uhapšenoj državnoj sekretarki? Ili čoveku koji zna kompletne idiote koji su rušili po Savamali pre šest godina, a nije mrdnuo prstom da se stvari dovedu u okrilje zakona?