Hiljade ljudi na ulicama kantonalnih središta Federacije BiH, parole kojima se vlast poziva da ode namah su zamenjene grubim slikama zapaljenih vladinih zgrada u Tuzli, Zenici i Sarajevu, gde je goreo i vredan Arhiv. Dve različite slike – od mirnog socijalnog protesta do huliganskog rušenja, za tili čas su obišle svet i počele prvo ispotiha, a onda i sve glasnije da ispostavljaju pitanja. Jesu li zaista na ulici samo gladni, ima li pretendenata na krupnije promene. Ili su, pak, najbliži istini oni koji gledajući u uzavrelu Bosnu vide samo – islamske fundamentaliste?
Nema sumnje, reći će svaki demonstrant, većina analitičara, lokalnih i regionalnih, dara je prevršila meru, bunt prvo ratom, pa bezočnom tranzicijom obespravljenih prelio se na ulice. Beda se ne da ni trpeti, ni sakriti, kaže stara mudrost. Ono što ovu nesumnjivu dimenziju donekle stavlja na ispit je banalno pitanje – ko je organizator Bosanskog proleća, kako ga je nazvao upućeni Tim Džuda. Da li su eksperti uglednog Ekonomista slučajno sredinom decembra lane prognozirali socijalni bunt u BiH ili je socijalni bunt samo kapisla nečeg mnogo značajnijeg?
To da demonstranti traže smenjivanje vlasti uobičajeno je i kad nisu gladni, traže to i vernici i neverujući, stari i mladi svuda, pa što ne bi i u Bosni? Ali, opet pitanje, otkud u protestu bede transparenti o nefunkcionalnoj BiH i promeni Dejtona kojim je pre dve decenije posle ratnih razaranja ustanovljena BiH ovakva kakva je danas? Izvesno da nije reč samo o deset kantona, plus dva entiteta i jedan distrikt, ili kako se računa 150 ministara – mada, nema sumnje, ta menažerija znatno poskupljuje funkcionisanje ionako bedne države.
Da se iza brda nešto veće valja pokazale su i ekspresne reakcije najuticajnijih političara Hrvatske i Srbije, premijer Zoran Milanović hitro se uputio u Mostar, gde je sedište hrvatskog entiteta, a vicepremijer Srbije Aleksandar Vučić pozvao je najuticajnije političare Republike Srpske Milorada Dodika i Mladena Bosića na konsultacije. Napokon, evropska šefica diplomatije Ketrin Ešton i ključni čovek za proširenje EU Štefan File najavili su dolazak u Sarajevo. Teško je verovati da će govoriti o tome kako nahraniti gladni narod; pre će biti da će se na stolu naći redefinisanje BiH. I vanredni izbori. A ishod i pravac refedinisanja znaće se na osnovu proste činjenice hoće li izlazak na birališta, već gotovo izvestan pre roka, biti diktiran odlukom Sarajeva, ili će Mostar i Banjaluka samostalno odlučiti, kao što traži Dodik. I kaže Dejton i ustavne odredbe nikle na njegovom temelju.
Svi čimbenici krize, ma kako izazvane, međutim moraju biti svesni da redefinisanje BiH može teći samo u dva suprotna smera – ka jačanju podela ili, naprotiv, unitarnosti. Prvo dugoročno vodi raspadu BiH, ali to je izvesno putanja kojom će se sada teže ići. Druga koja vodi unitarnoj Bosni nije ništa manje laka, a valja imati na umu upozorenje onih koji tvrde da bi insistiranje na tom konceptu bilo uvod u mnogo dublje konflikte.