Da li će i za ekonomiju Sertićev izbor biti tako jednostavan za odbraniti, videćemo tek kad ovaj prilično angažovani predsednik PKS bude u radnu knjižicu upisao makar godinu dana staža iz Nemanjine 11. Jedno je sigurno, Sertić u ruke prima užareni krompir koji se punih sedam meseci peče na najvišoj temperaturi.
Naime, otkako je krajem januara Saša Radulović, bivši ministar privrede, podneo ostavku na ovu funkciju, resorom privrede se upravlja po principu „privremenih i povremenih poslova“. Kao prateću funkciju, nakon odlaska Radulovića, Igor Mirović u amanet dobija i ministrovanje privredom do izbora, a Dušan Vujević funkciju preuzima na svega dva i po meseca pošto biva razmešten na mesto ministra finansija, kada najmlađi član Vlade Lazar Krstić napušta tim. A na stolu koji čeka Sertića u međuvremenu se nagomilalo mnogo ne sedmomesečnog, već pre svega decenijskog korova, što za potkresivanje što za seču iz korena.
Reč je pre svega o nezavršenoj privatizaciji, a posebno firmama u restrukturiranju koje državu godišnje koštaju oko 600 miliona evra, a budžetu duguju ukupno 2,4 milijarde evra. Privatnim poveriocima – skoro četiri milijarde evra. To u najkraćem znači da su zbog neplaćanja samo privatnicima hiljade firmi ove propale firme odvele na rub propasti šireći krug nelikvidnosti, a o štetama po budžet da i ne govorimo. Da je bilo više političke volje a manje oportunizma i dodvoravanja biračima i da su ove firme kad im je i vreme bilo završile u stečaju ili likvidaciji, rešavanje njihove sudbine danas ne bi bolelo toliko koliko bi moglo zakukati 93.000 ljudi, koliko je zaposleno u obe kategorije preduzeća.
A zakukaće pred Sertićevim vratima.
Istovremeno, moraće da se bori i sa javašlukom u javnim preduzećima, osvedočenim gubitašima koja i prošle i pretprošle godine povećavaju broj zaposlenih, a tradicionalno, gomilaju gubitke. Kad se podvuče, država Srbija ima poslednju reč u čak 1.400 preduzeća, a konačni rezultat su ogromni gubici u ovim firmama i preveliko opterećenje za budžet. Setimo se samo Srbijagasa sa dugom od milijardu evra, poznatog kamena o vratu srpskih finansija i društva u celini. Istovremeno, Fiskalni savet procenjuje da EPS preti da postane novi Srbijagas i to veći i opasniji. Sertić bi kao čovek koji dolazi iz PKS, gde je upoznat sa problemima privrede, ali i kao čovek (iz) malog biznisa, mogao da provetri dugogodišnji populističko-socrealistički pristup ekonomiji tako što će voditi računa o interesima malih i zdravih firmi, a sa pleća države i naroda (tj. budžeta) skidati takozvane velike sisteme koji su veliki jedino po dugovima i problemima koje prave.
U tom smislu politiku socijalnog mira, uhlebljavanja političkih kadrova, održavanja velikih sistema ili kakvih drugih floskula radi održavanja status quoa treba jednom za svagda staviti ad acta. Mora se dopustiti da ono što ne valja propadne.
Otpori će biti veliki, kako u privatnom tako i – naročito – javnom sektoru; Sertić neće moći da računa na široku popularnost bar u prvo vreme. Biće mu potrebna široka podrška Vlade i mnogo rada jer će mu samo za pomenuto, a mnogo je ostalo nepopisano na listi prioriteta i izazova, biti potrebno mnogo upornosti, istrajnosti i hiljade malih zahvata. Da je moglo gumicom i preko noći, neko bi sve greške pogrešnih ekonomskih politika odavno pobrisao.
Sertić čovek iz biznisa? Pa imao je firmu s dva zaposlena, koja je danas blokirana jer duguje na sve strane. Ne šalite se s nama.