Upravo se to desilo prošle nedelje tokom debatne emisije na javnom servisu na kome su tri stranke – DS, DSS i LDP – suočile svoje programe i ideje. Sve pripremljeno, sve teče kao med i mleko, dok voditeljka u poslednjem minutu emisije ne postavi, na prvi pogled, vrlo jednostavno pitanja:”Šta biste radili prvog dana po osvajanju vlasti?”.
Slobodan Samardžić, predstavnik Koštuničine Demokratske stranke Srbije, nepripremljen na ovo “teško” pitanje, prvo se malo promeškoljio, a onda, čini se, vrlo iskreno dao svoj i stav svoje partije: ”Prvog dana po osvajanju pobede, – odmarali bismo se!”.
Umesto bilo kakve analize, soljenja pameti ili kritizerstva, podsećam šta je prilikom jedne žestoke debate u srpskom parlamentu pokojni premijer Zoran Đinđić poručio upravo predstavnicima DSS: „Ako ne bude izglasano ovo, šta će biti izglasano? Ništa. Još godinu dana ćete spavati, pa još deset godina, pa još sto godina, kao Trnoružica koja čeka svog princa da je probudi. Prošle su bajke, ovo je realan život, preuzmite na sebe odgovornost kao realni političari u realnoj zemlji ili, brate, sklonite se sa političke scene, pa idite pa spavajte u nekoj bajci. Ko vama daje pravo da budete umorni u ime ovoga naroda? Ako ste umorni, idite pa spavajte, bre!“.
Do parlamentarnih izbora 6. maja, političke stranke će pokušati da nam se prikažu u najboljem svetlu. Marketinški timovi užurbano rade, stranke i njihovi lideri govore gotovo iste stvari, počinju da liče kao jaje jajetu. Oni koji su bili lideri u zapošljavanju svojih kadrova na dobrim funkcijama sada nam prodaju priču o depolitizaciji radnih mesta i neophodnosti da se zapošljavaju stručni a ne partijski ljudi. Oni koji su krivci što smo devedesetih izgubili Kosovo danas se predstavljaju kao njegovi najveći zaštitnici.
Kako onda u toj medijskoj i kampanjskoj halabuci prepoznati šta su stvarne vrednosti pojedinih partija, a šta maske iza kojih se kriju? Stručnjaci savetuju da se prilikom donošenja odluke nikada ne oslanjate samo na poruke iz kampanje, nego da analizirate sve poteze u proteklih nekoliko godina. U psihologiji ličnosti postoji jasno pravilo koje kaže da kada čovek napuni 50 godina, malo je verovatno očekivati da će nešto promeniti u svom ponašanju.
Mlakonje ostaju mlakonje, agresivci mogu postati samo još veći tirani, oni navikli na nerad i „odmor“ sigurno neće iznenada zavrnuti rukave. Jedino ko se naglo menja su kurve – one vrlo često nakon što prođu hiljade rešeta ubrzo počinju da pričaju o poštenju.