Mada posle svega ne bi bilo iznenađenje da ga opet ne bude. Razlog poput protivepidemioloških mera, koje su izvučene kao kec iz rukava, svakako je dobro pokriće – dok se ne definiše pravac transformacije stranke. Pošto, imajući u vidu da se približava desetogodišnjica vladavine, promene unutar SNS-a su neophodne, a iskustvo nas uči da se unutarpartijska tranzicija uglavnom svede na kadrovske promene.
Dilema je samo o tome da li će u vladajućoj stranci one biti kozmetičke ili suštinske? Dugoročno, to će definisati i budućnost same stranke, a bliža istorija pokazala je i da su Slobodan Milošević i Boris Tadić vladali (po) oko deceniju. I da je to taj trenutak kada počinje da opada podrška građana.
U tom smislu lider SNS-a Aleksandar Vučić moraće da “smisli novu magiju” ako želi da ublaži i izbegne prirodni pad poverenja građana u vlast. I da se suoči s narastajućim nezadovoljstvom građana, uz unutrašnje nezadovoljstvo s kojim će morati da se bori pre i posle Kongresa. Uostalom, iako je SNS na vlasti ipak nisu svi članovi stranke u vlasti i nemaju svi podjednaku korist od stranačkog angažovanja. To će biti posebno evidentno ako Aleksandar Šapić ispliva kao glavni protagonista na beogradskim izborima.
Put kojim će stranka ubuduće ići može biti dvostruk. I zavisi isključivo od Vučića. Ili će se “ići” na popuštanje stega vlasti s fokusom na stručne ljude kojima će biti dopušteno da rade svoj posao, ili na zatezanje svih poluga vlasti, uz dovođenje novih nesposobnih poslušnika. U drugom slučaju, razlika pre i posle zamene nesposobnih biće u broju nekretnina koje poseduju. A to opet dodatno smanjuje rejting. To je posebno uočljivo na lokalu.
Većina gradova ima svoje šerife koji se bahate kao da su vlasnici života svojih podanika i koji kopiraju nakaradne modele ponašanja. Oni jesu tragikomične figure na političkoj sceni Srbije, koje na lokalnoj vlasti drži “zarađeni” novac od različitih nameštenih tendera raspodeljenih u okviru malih grupa prijatelja. Ali zato i jeste upravo lokalna vlast najslabija karika, što opozicija često zanemaruje.
Veruje se da će pojedinci s lokalnog nivoa biti “razmatrani” na Kongresu, ali to je manji deo posla. Suštinski, Vučić ima mogućnost da postupi kao i pri izboru Dragana Stojkovića Piksija za fudbalskog selektora, kome je dopustio da radi svoj posao i ko zbog te podrške nije primao niske udarce ispod pojasa, što je tim odvelo u Katar na Svetsko prvenstvo. Slično je bilo i sa Slavoljubom Muslinom, ali se nakon kvalifikacija krenulo drugim putem i zbog promena između dva poluvremena desio se debakl u Rusiji.
Put uvek može da se račva u dva pravca, to bi trebalo zapamtiti i za sve predstojeće izbore, pa i one u SNS-u ili u FSS-u. I zapitati se može li selektor da bude i predsednik FSS-a? Jer pitanje svih pitanja koje bi, kako se spekuliše, moglo da bude “otvoreno” na Kongresu, jeste ko će biti kandidat za predsednika države, a ko će biti predsednik stranke. I da li će konačno, kako je to bilo jedino u slučaju Tomislava Nikolića, te dve funkcije biti odvojene. No, Nikolić je istog trenutka sve izgubio. Zato i nije lako doneti takvu odluku mada je, navodno, pritisak na Vučića sve veći.
U svakom slučaju, ako SNS i Vučić žele da uđu u drugu deceniju vlasti, promene su neophodne iako je epilog neizvestan.