Ekskluzivno za Novi magazin iz Vašingtona, piše: Ivan Vejvoda
Između predizbornog skupa u ponedeljak u Skrentonu, Pensilvanija (Scranton, Pennsylvania) na kojem je zdušno podržao kandidatkinju svoje Demokratske stranke Hilari Klinton i kritikovao Donalda Trampa kao krajnje nekvalifikovanog za mesto predsednika SAD, te prve posete jednog visokog američkog zvaničnika Turskoj 24. avgusta, ubrzo posle pokušaja državnog udara Džozef Bajden (Joseph Biden) dolazi u posetu Balkanu, odnosno dolazi u Srbiju i na Kosovo.
Najavljena poseta Turskoj dobila je veliki publicitet u ovdašnjim medijima, posebno zbog toga što su američko-turski odnosi na velikom iskušenju. Turska je zatražila ekstradiciju Fetulaha Gulena koga smatra podstrekačem državnog udara. Gulen već dvadesetak godina živi u SAD, u Pensilvaniji.
Poseta našem regionu, Beogradu i Prištini, je međutim veoma važna u ovom trenutku iz više razloga.
Pre i iznad svega kako bi dala snažnu podršku evropskom putu celog regiona, pa dakle i Srbije i Kosova, da jasno podvuče da je EU ključni oslonac na tom putu i buduća luka za sve na Zapadnom Balkanu – koji je, geografski gledajući, danas unutrašnje dvorište i EU i NATO jer je sa svih strana okružen članicama ove dve organizacije, i svi žele i u jednu i u drugu (osim Srbije, koja se još uvek zalaže za vojnu neutralnost i, dakle, ne opredeljuje se za punopravno članstvo u NATO, mada do tog stepena ima najrazvijenije moguće odnose).
ZAOKRUŽENJE EVROATLANTSKOG UJEDINJENJA EVROPE: Uloga EU kao ključnog aktera na Balkanu u političkom, ekonomskom i bezbednosnom smislu davno je već prihvaćena, međutim uloga SAD ostaje od velikog značaja. I to jer je posvećena zaokruženju evroatlantskog ujedinjenja Evrope koje je omogućeno padom Berlinskog zida, odnosno padom komunizma. Od usko definisanog geografskog prostora Evrope preostao je Zapadni Balkan.
Činjenica da se dogodio rat krajem dvadesetog veka u Evropi, što niko nije očekivao, razlog je više da se Zapadni Balkan integriše u dosad najuspešniji mirovni politički projekat Evrope – EU. I pored toga što je EU suočena s mnoštvom teških izazova: i dalje slab privredni rast koji stvara neizvesnost i nesigurnost građana, koje pothranjuju rast populističkih stranaka i okretanje od integracionih procesa, niz terorističkih napada, Bregzit, migracioni pritisak, nerešeno pitanje izbeglica, nerešena kriza u Siriji, Ruska aneksija Krima i dalja napetost u Donbasu, Ukrajini – EU ostaje i nastavlja.
Razni predviđaju da ovi izazovi vode procesu rastakanja EU, građani su nezadovoljni i slede iluziju rešenja u okviru, jednostavno rečeno, puta ka “svoj na svome”, odnosno odustajanja od traganja za zajednički dogovorenim rešenjem za sva ova iskušenja.
SAD sve ovo vreme snažno podržavaju EU, podsećajući Evropljane da su postigli nešto što je istorijski ogroman uspeh – mir na kontinentu koji je toliko stradao i patio zbog ratova već 70 godina (Obamin govor u Hanoveru u aprilu.) Potpredsednik dolazi s tom porukom, ali i sa porukom da upravo zbog toga regionalni procesi pomirenja, rešavanje preostalih sporova i posebno normalizacija odnosa između Beograda i Prištine jesu od presudnog značaja za konsolidovanje stabilnosti i mira u regionu.
Bajden je verovatno najbolja osoba iz američke administracije da donese i ponovi tu mnogo puta izrečenu poruku, uz uveravanje da će SAD ostati dosledne u podršci EU kada je reč o proširenju članstva, da će u bilateralnim odnosima davati jasnu podršku demokratskim reformama koje vode jačanju vladavine prava, da će podsticati američke firme da investiraju u privredu Srbije i regiona, i da će u tom smislu podrška diverzifikacije energetskih resursa biti važan deo tih napora.
Američki potpredsednik koji završava osmogodišnji mandat u januaru 2017. i koji je u jednom trenutku razmišljao da se i sam kandiduje za mesto predsednika, za koga neki kažu da stoji na raspolaganju kao kandidat za “ne-daj-Bože” situaciju da se nešto dogodi kandidatu njegove stranke – jeste političar koji najviše zna, najduže prati i najviše je zainteresovan za naš region.
BAJDEN SPASAO VISOKE DEČANE: Bajden je pre 2008, kada je postao potpredsednik SAD, dugo bio na jednoj od najuglednijih političkih funkcija: predsedavajući spoljnopolitičkog odbora Senata Američkog kongresa. Organizovao je brojna slušanja u Senatu. Imao sam čast da budem pozvan da svedočim pred spoljnopolitičkim odborom 14. jula 2004. na temu Balkana, kada je kao predsedavajući, zajedno sa sad pokojnim senatorom Đorđem Vojnovićem (George Voinovich), govorio na temu situacije posle 17. marta i nasilnih događaja protiv srpske zajednice na Kosovu.
Malo je poznato ili zaboravljeno, mada dokumentovano, da je Bajden upravo tada imao važnu ulogu u sprečavanju da manastir Dečani bude napadnut i razoren tih martovskih dana 2004. Naime, tada Bajdenov glavni savetnik za spoljnu politiku Majkl Halcel (Michael Hultzel) piše u jednom članku o poseti Bajdena Dečanima zime 2001. godine, kada su se sreli i sprijateljili sa ocem Savom Janjićem. Otac Sava im je ispričao kako je manastir 1998-1999. primio i zaštitio i Srbe i Albance, ali da manastir i monasi još dobijaju mnoštvo pretnji. Bajden je obećao da će nešto uraditi. Po povratku u Vašington napisao je Ramušu Haradinaju pismo u kojem je tražio, zamolio, da uradi sve kao bi jamčio bezbednost manastira i monaha u Visokim Dečanima.
Ne bi bilo nikakvo iznenađenje da tokom ove posete Dečani budu jedno od odredišta za još jedan srdačan susret, spominjanje svega prošlog, razgovor o budućnosti i obećanje nastavka podrške.
Bajden je nekoliko puta dolazio u posete regionu i Srbiji u tom razdoblju, imao brojne sastanke sa svim akterima. Godine 2009. došao je u zvaničnu uspešnu posetu Beogradu, gde ga je primio tadašnji predsednik Boris Tadić. Bio je prošle godine u Zagrebu na skupu svih predsednika regiona i ponovio podršku SAD.
Potpredsednik Bajden će doći sa snažnom porukom podrške evropskom putu i podržati premijera Vučića. Govoriće i o onome što zabrinjava sve, pa i SAD – rast ekstremizma i terorizma podstaknutog Daeshom, odnosno Islamskom državom ID. To pitanje “stranih boraca”, kako se naziva u SAD, odnosno onih koji iz države Evrope i drugde idu da se bore u Siriji ili izvršavaju terorističke napade u Evropi i drugde, zabrinjava. Borba protiv nasilnog ekstremizma na najvišem je mestu u tom pogledu.
Nije isključeno da kad ode sa ove visoke funkcije Džozef Bajden zadrži interes za region i, ko zna, nastavi da igra ulogu nekoga ko će pomoći procesima dalje stabilizacije, pomirenja i evroatlantskih integracija.