U Istočnom Berlinu, u noći 9. novembra 1989, jedan međunarodni poredak, nastao na Jalti i u Potsdamu 45 godina ranije, doživeo je dramatičan kraj. Pad Berlinskog zida bio je okidač za seriju važnih događaja, počevši od ponovnog ujedinjenja dve Nemačke 1990. Tako je otpočela prva ubrzana demokratska tranzicija jedne bivše komunističke zemlje, Demokratske Republike Nemačke. Nakon teške političke, ekonomske i društvene integracije, Nemačka je danas glavna snaga u Evropi i u Evropskoj uniji.
Kraj komunizma u Evropi došao je iznenada i mnogo ranije nego što je bilo ko očekivao. Mnoge okolnosti i događaji – veoma ili manje važni – doveli su do takvog razvoja događaja. Pojedinci i pokreti u nekoliko komunističkih zemalja, od demonstranata u Istočnoj Nemačkoj 1953. i Mađarskoj 1956, do onih u Čehoslovačkoj 1968. i Poljskoj 1981, hrabro su ustali u odbranu ljudskih prava i sloboda. Stvorili su alternativni prostor i oaze civilnog društva. Često su bili slamani i pod brutalnom represijom, ali su izdržali u duboko nepokolebljivoj posvećenosti, s nadom da će jednog dana pobediti u borbi za ljudsko dostojanstvo i slobodu. Helsinška deklaracija iz 1975. stvorila je novu osnovu disidentima za traženje ljudskih prava i sloboda u autoritarnim režimima.
GLASNOST I PERESTROJKA: Pojava Mihajla Gorbačova na čelu Sovjetskog Saveza 1985. donela je umerenu političku otvorenost poznatu kao glasnost (otvorenost) i perestrojku (reformski pokret). Gorbačovljeva doktrina “moj put” omogućila je državama, sovjetskim satelitima, da idu svojim putem, a Moskva je popuštala gvozdeni zagrljaj u kojem je držala zemlje Centralne i Istočne Evrope. To je, poput slapova, vodilo u niz otvaranja – nijansiranje autoritarnih struktura, progresivno prihvatanje demokratskih institucija i evoluciju tržišnih ekonomija baziranih na vladavini zakona – u Poljskoj, Mađarskoj, Istočnoj Nemačkoj, Čehoslovačkoj, Rumuniji, Bugarskoj i Albaniji.
HRABROST POJEDINACA: Politički, ekonomski i vojni pritisak Amerike i zemalja Zapadne Evrope u 1980-im takođe je značajno doprineo geopolitičkoj dinamici duž hladnoratovske linije. Glavno nasleđe iz 1989, godine čuda, jeste međutim prilagodljivost i hrabrost pojedinaca i čitavih društava u traženju sloboda i prava, često u neprijateljskom okruženju. Njihov povratak ka demokratskim vrednostima i pravnoj vladavini u celovitoj Evropi, slobodnoj i u miru, bio je u velikoj meri nesumnjivo uspešan.
U godinama nakon pada Berlinskog zida Evropska unija se masovno proširila u procesu demokratizacije koji je doveo do integracije ovih zemalja 2004, 2007. i 2013. NATO se paralelno širio 1999, 2004. i 2009. To istorijsko more promena takođe je dovelo do raspada komunističkih federacija: mirnim putem u Čehoslovačkoj 1993, manje-više mirno u Sovjetskom Savezu 1991. i u produženom konfliktu u bivšoj Jugoslaviji u 1990-im. Najduži period mira u Evropi, omogućen bezbednosnim kišobranom Amerike, nastavljen je uprkos konfliktu na Balkanu i najnovijim događajima u Ukrajini.
Ipak, uprkos najoptimističnijim predviđanjima, istorija se nastavlja. Četvrt veka kasnije, geopolitika i dalje predstavlja ključni element međunarodnih odnosa. Zamrznuti konflikti nastali početkom 1990-ih, kao Nagorno-Karabah, Transnistria, Abhazija i Južna Osetija, do danas nisu rešeni. I, takođe 1989, na drugoj strani sveta, narastajuća Kina nasilno je ugušila demokratski i opštenarodni pokret na Tjenanmenu.
Danas je bipolarni svet postao multipolaran, konfiguracija koju se još ne može nazvati novim poretkom, kakav je nastao posle Mira u Vestfaliji 1648, Bečkog kongresa 1815, Versajskog ugovora 1918. ili Drugog svetskog rata. Današnje manifestacije javnog nezadovoljstva politikom, narastajuća renacionalizacija, sve veća nejednakost i regionalni pokreti za nezavisnost u mnogim društvima onemogućavaju veću predvidljivost, kako od strane vlada, tako i u životima ljudi. Narušavanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine i ruska aneksija Krima dokazuju da i dalje postoji nestabilnost u međunarodnom poretku. Svet još odjekuje podrhtavanjima iskonskih događaja iz 1989.
(Ivan Vejvoda, viši potpredsednik za programe nemačkog Maršalovog plana u Vašingtonu, SAD. Pratite ga na Tweeteru @IVejvoda. Tekst je objavljen 6. novembra na blogu nemačkog Maršalovog plana „Transatlantic Take“)