Ili ovako, ako je lakše: koliko ste puta poželeli “dobro zdravlje” bliskim ili manje bliskim ljudima u istom periodu? Nije toliko bitno da li je želja bila iskrena ili iz kurtoazije? Verovatno ne znamo tačan broj, ali sigurno nije bilo jedanput. Prirodno je, naravno. Kada smo okruženi smrtonosnom bolešću i njenim užasnim posledicama, logično želimo najbolje, u ovom slučaju zdravlje, dragim osobama.
Ali koliko smo razmišljali o zdravlju pre nesrećnih okolnosti koje su nas zadesile u martu 2020? Jesmo li bili toliko pažljivi i mislili na zdravlje, prvenstveno sopstveno, a onda i dragih ljudi? Odgovor je, nažalost, veoma malo. I pri tome ne mislim samo na pojam telesnog iliti fizičkog zdravlja.
Svetska zdravstvena organizacija definiše zdravlje od 1948. kao “stanje potpunog fizičkog, mentalnog i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti ili slabosti”. Definicija je bila predmet raznoraznih kritika, posebno zbog nedostatka operativnih vrednosti, kao i očigledne dvosmislenosti. Predloženo je sijaset drugih definicija, a preovladavale su one koje kombinuju fizičko zdravlje i ličnu satisfakciju. Sve u svemu, odavno znamo da zdravlje prevazilazi granice naših tela. Odavno znamo i da poslednjih tridesetak godina živimo u poprilično nezdravom društvu. Okolnosti su nam veoma dobro poznate.
Možda zato i ne vodimo toliko računa o zdravlju. Prvo sopstvenom, a onda i opštem. Sramota nas je ne samo da povedemo računa o tome šta jedemo, pijemo, koliko smo aktivni, idemo li redovno na preglede već i kako se ponašamo prema drugima. Da, i ponašanje je deo zdravlja. Onog opšteg. Neki to nazivaju vaspitanje, neki, doduše pogrešno, empatija.
Zato bismo mogli da iskoristimo jedinstveni trenutak u novijoj istoriji Srbije u kojem većina vodi računa o zdravlju i povedemo više računa o zdravlju kompletnog društva. Ta briga podrazumeva zdraviji razgovor s komšijama, zdravije i smislenije parlamentarne rasprave, zdrave zakone i pravila za zdrave vode, zdravije poštovanje istih, pa onda svaka stambena zgrada bude zdrava, a ne da urušimo staru kako bismo sazidali novu, ali bolesnu, zdraviju komunikaciju s kolegama, supružnicima, prijateljima, bez nasilja, mobinga, straha i zlostavljanja bilo da smo učitelji, instruktori glume ili sami glumci. Dakle, iskrena želja da svi budemo stvarno zdravi.
Bez toga teško možemo sami, a i naši bližnji, biti u redu. Kao i svaka druga borba, i ona za zdravlje je duga, teška, izazovna, ali kada je dobijemo shvatimo koliko je bitna. I onda će nam zdravlje zasigurno biti dobro. I najvažnije. Ali samo ako svi ili bar većina budemo zdravi.