Na primer, odem u prodavnicu i znam kako ću naći potrebne namirnice. Ili izađem na ulicu u to i to vreme i znam kakva će biti situacija u saobraćaju. Ili, prosto, znate kakve su vremenske prilike u jesen, bar delimično, pošto se nikada ne zna kuda će nas odvesti klimatske promene.
Tako je i s vodom – odvrnemo česmu ili uključimo tuš i tu je. Sem kada ima radova na vodovodnoj mreži. Ili bombardovanja, ali onda bar znamo kako nešto nije u redu po dugotrajnoj nestašici iste.
I ne čudi da vodu i njenu opštu dostupnost smatramo delom svakodnevice. Empedokle, začetnik atomizma i jedan od najvećih grčkih filozofa antičkog doba, vaspostavio je kao jednu od četiri osnovna elementa, tj. tvari – druga tri su vazduh, zemlja i vatra. Osnovne tvari su nepromenljive, ne mogu prelaziti iz jednog u drugo, ali se mogu kombinovati. I njihovim kombinacijom nastaju konkretne stvari sveta. Dakle, voda je, prema Empedoklu, jedan “koren svega”, pa i nije iznenađenje očekivati kako teče kroz česmu kad god i koliko god poželimo.
Uvodnik se neće pretvoriti u biologiju nižih razreda osnovne škole, ako ima zabrinutih čitalaca. Niti je moralistički vezan za ispravnost mokrih čvorova grada Beograda. Ali voda, kao osnovna tvar našeg postojanja u Srbiji, ozbiljno postaje ugrožena nakon ovonedeljnih vesti o privatizaciji Instituta za vodoprivredu “Jaroslav Černi”.
Ne ulazeći u razloge, zakone, ekonomska i privredna pravila ili obaveze, svima nam je jasno šta znači odlazak vodeće naučnoistraživačke ustanove za vode u privatne ruke. Makar one bile i najdobronamernije. Šta bi moglo biti sledeće? Ne znamo, ali sigurno nećemo više olako otvarati česmu ne razmišljajući o peripetijama koje čekaju osnovnu tvar našeg postojanja još od antičkih vremena.
Kad smo kod antike, Empedokle je, pored legende o svojim čudotvorstvu i čarobnjaštvu, bio veoma aktivan u političkom životu svog rodnog grada Agrigenta. Smatra se da je bio i vođa stranke, demokratske po provenijenciji.
Zato idući put kada otvorimo česmu setimo se da nam je, pored vazduha, ugrožen još jedan osnovni element postojanja. Da se ovako nešto desilo u vreme Empedokla, on ne bi sedeo skrštenih ruku. Uostalom, zato je i skočio u Etnu, ali to je već druga priča koja potpada u idolopoklonstvo. Mi, u najmanju ruku, možemo da se prošetamo do biračkog mesta idućeg proleća, uzmemo listić, stanemo na glasačko mesto i razmislimo želimo li vodu za sebe. Ili za nekog drugog.