Druga stvar – da vam niko ne dosađuje. Treća stvar (opcionalna) jeste da se posvetite godinama skupljanim i nepročitanim knjigama. Četvrta stvar – sunce, more i, što je mnogima bitno, dobar provod.
Pokušavajući da postignem sve nabrojane stvari na morskom odmoru (ili bar većinu), dobijam poruke od prijatelja i rodbine iz Beograda. Očekujem kako mi zavide, traže da pošaljem slike, okupam se za njih ili im prosto javim kako se provodim. Ali većina poruka je apsolutno drugačijeg sadržaja – “blago tebi, pobegao si na vreme i dišeš morski vazduh”.
Tema morskog vazduha me iznenadila, pošto nekako nikada nije bila razlog ljubomore drugih dok si na odmoru. Možda su u pitanju klimatske promene i nepodnošljiva vrućina pojačana smradom “grada na ušću dve reke”? I to mi je bilo neobično – navikli smo, valjda, da je Beograd jedini glavni grad Evrope koji nema fabriku za prečišćavanje vode. Na tropske vrućine nismo, ali ni na moru nije drugačije. Ne pamte ovako velike i nepodnošljive temperature ni na Jadranu. Pozorišnim rečnikom rečeno, ovaj “misterij” mi je postajao sve više zanimljiv.
Nažalost, misterij je veoma brzo razjašnjen. Beogradski prijatelji i uža i šira rodbina zavide mi na vazduhu zato što nisam izložen dvonedeljnom požaru na vinčanskoj deponiji i oslobođen sam nadasve neprijatnih i toksičnih materija u beogradskom vazduhu. Pojačano vrućinom, disanje je postalo nesnosno.
Želja da budem izolovan od vesti iz rodnoga mi grada nije uspela. Čitajući portale i vesti, pokušavajući da shvatimo zamršene javno-privatne odnose i partnerstva i izjave novih, privatnih, i starih, dobrih gradskih čelnika koje mi na razdaljini od hiljadu kilometara zvuče kao početak lošeg vica, pada mi na pamet poetska (ili dramska) dimenzija požara na deponiji.
Vinčanska kultura je mlađeneolitska i ranoenolitska kultura jugoistočne Evrope koja se smatra jednom od najnaprednijih, ako ne i najnapredniju praistorijsku kulturu na svetu. Na primer, najranija metalurgija bakra potiče iz ove kulture, s područja Belovoda u istočnoj Srbiji. Takođe, deo Vinčanske kulture je i Starčevačka kultura, u okolini Pančeva, važna za početak napretka čovečanstva zbog proizvodnje hrane. O keramici, arhitekturi i vajarstvu neću ovom prilikom, pošto bi uvodnik trebalo da bude kraća forma.
Poetska dimenzija iako donekle jeste, nije u činjenici da su Starčevo i Vinča od najnaprednijih proizvođača stvari bitnih za nastanak ljudske civilizacije postali proizvođači zagađenog vazduha i smeća u abnormalnim količinama. Poetiku sam, krajičkom oka s mora, video u nepobitnoj istorijskoj činjenici – ako je sve počelo u Vinči, tamo bi trebalo i da se završi. Šta, kako, koliko, kome – zaključite sami.
I da – izvinjavam se na seirenju iz sigurne morske zavetrine dok se gušite u dimu nove vinčanske kulture. Sticajem okolnosti, izvukoh se. Ali samo ovaj put.