U svakom slučaju, kada analiziramo prethodnu, 2022. godinu, to obično radimo na dva načina: globalno i lično.
Globalno – nemamo čime da se podičimo što se tiče godine na izmaku. Taman kada smo pomislili kako, polako, ali sigurno izlazimo iz dvogodišnjeg pandemijskog perioda koji je, doslovno, od savremene civilizacije napravio distopiju za nekoliko nedelja, sačekao nas je rat koji je, na prvi pogled, sukob Ukrajine i Rusije. Suštinski, to je sukob Amerike i Rusije.
U našoj maloj kulturnoj palanci (a i evropskoj) kraj godine je bio tragičan – krenulo je od Terija Hola, frontmena kultne britanske grupe „The Specials“, pa se nadovezalo na Dejana Tiaga Stankovića, jednog od najznačajnijih srpskih pisaca srednjih godina, i završilo Massimom Savićem, za koga svi znamo ko je i šta. Relativno mladi umetnici, imali su još mnogo toga da ponude. Kada se godina zatvara sa ovakvim vestima, ne može biti ništa više no odvratna.
U strahu od razmene nuklearnih projektila, kolopleta gasne i inflatorne krize, domaćih veselih društveno-političkih dešavanja (toliko nerazumnih da su od smešnih postali tragični) teško nam ostaje psihičke (a i fizičke snage) za razmišljanje o drugoj inkarnaciji novogodišnjih analiza, a to je – lična.
Lično – tiče se samo vas (ili bližnjih) s kojima delite život ili čitate ove redove. Ako vam je i ostalo snage (pogledajte gornji pasus) kojom ćete ubaciti samog sebe u (samo)analitički „blender“ 2022, nadam se da ste imali dovoljno srećnih ili potencijalno pozitivnih događaja sa dovoljno snage za poništavanje bar dela globalnih nevolja prethodne godine. Ukoliko ste bližnji i vi ostali zdravi prošle godine, eto vam, verovatno, i najveći razlog za slavlje. Ukoliko ste ostali zdravi i imate od čega da živite, eto dvostrukog razloga! Šalu na stranu, to su već velike pobede. Male su ključne.
U ličnim, malim pobedama, raspoređenim na svakodnevni život, leži poenta prevazilaženja prethodne, nadasve odvratne godine, a i svega drugog u životu. Zvučim kao loš motivacioni govornik (iako mi nije bila namera) no to i jeste poenta života – male pobede – a one donose i velike.
Već sam pisao o sličnim, malim-velikim pobedama, na rastanku sa 2020. Ispada kako se ponavljam, ali tako je i sa svetom u kojem živimo. S tim da je malo gori nego što je bio na kraju te 2020.
Kada je već tako, učinimo ga malo boljim bar za nas same. Potrudimo se da budemo bolji prema svima oko nas, prema društvu u kojem živimo i, posebno, prema onima koji su slabiji.
Naredna 2023. će, kako stvari stoje, biti godina velikih promena. Da li revolucionarnih, da li kataklizmatičnih, da l’ ovakvih ili onakvih – ne znamo! Nadajmo se najboljem i srećno nam bilo.