Ovakve najave svakodnevno čitamo u dnevnoj štampi i na portalima. Čim ih vidimo, znamo kakav tekst čitamo. Baš onaj od kojeg je većini (ili se to samo varamo čim forma i sadržaj stalno ponavljaju) čitalaca muka. Ovog ponedeljka, možda prvi put otkada su tabloidi zajahali medijskim prostorom, gorepomenute najave bile su za vest o – pozorišnoj predstavi! Naravno, vest je ostala u tabloidnoj formi i sadržaju – orgije u trajanju od 24 sata, simuliranje oralnog, analnog ili bilo koje druge vrste seksa, silovanja, kidanja mesa. U pitanju je predstava “Olimp : u slavu kulta tragedije” Jana Fabra, koja je otvorila 51. BITEF pod sloganom “Epic trip”.
Uistinu, ma koliko zvučalo profano, činjenica da jedna predstava, a s njom i jedan festival nastao kao kulturna spona između Istoka i Zapada maestralnim radom Mire Stupice i Jovana Ćirilova, toliko isprovocira tabloidnu zver da posle 51 godine bitefovskih predstava koje su razmrdavale učmale malograđanske norme tadašnjeg socijalističkog i sadašnjeg demokratskog društva, jeste sjajna i dokazuje da i dalje kultura ima prkosnu moć. Makar i na stranicama žute štampe.
Bura oko predstave “Olimp” je najbolji kulturno-medijsko-društveni događaj ove godine. Rasprave o – možete li zamisliti – pozorištu sišle su u običan svet. Dok se umetnici preganjaju oko toga da li je Fabrovo delo dionizijska, apolonijska ili orfička izvedba, da li je predstava dosadna ili zanimljiva, plakatska ili prikazuje realnost sveta u kojem živimo preko antičkih, večnih paterna građani Srbije navikli da ih bombarduju medijskim opscenošću, politikom i ogavnim sadržajima razmišljaju o moralnom incidentu izazvanom – teatrom! Zar nije to i poenta Bitefa, jedinog ovdašnjeg kulturnog događaja sa svetskim ugledom i kosmopolitskom percepcijom: da preispita i šokira, pokrene i natera (a to nam slogan predlaže referišući na epsko pozorište Bertolda Brehta) gledaoca da promeni svet oko sebe izlaskom iz pozorišne sale. Zato je i nastao, zato i postoji već pola veka, i to na teritoriji gde se i države ponose tolikim trajanjem.
Ovogodišnji glavni program od 7 predstava preispituje sve: i osnovu narativa ljudske civilizacije i prostor gde nas taj isti narativ dovodi. U programu dugih, sistematičnih i prokleto uzbudljivo dosadnih predstava gledali smo i “Carstvo nebesko” Jerneja Lorencina, predstavu čiju okosnicu čini srpska epika. Još jedna tema za tabloidne kritičare. Zato Bitef i jeste na Olimpu kulture jer svima prkosi. I prkosiće.