U krajnje politizovanoj zemlji uopšte nije čudno da kulturni festival koji bi trebalo da ruši političke zidove, a to je upravo održana “Mirdita, dobar dan”, postaje mesto obesmišljavanja bilo kakvog kulturnog dijaloga. Ne samo dijaloga već i prezentacije kulture, ma koliko politički odnosi i pitanja Kosova i Srbije bili teški i komplikovani.
Festival je mesto gde se publika upoznaje s kulturnom ponudom i sadržajima koje poznaje, a ne mesto fašističkog stend-ap nastupa političara iz 90-ih koji svojim akcijama pokušavaju da se spasu da ne potonu ispod cenzusa. Festival je mesto gde se ljudi upoznaju, dele iskustva, prolaze kroz zajednički angažman konzumacije kulture, a ne vežba policijskog kordona i desničarskog pljuvanja (u bukvalnom smislu te reči) umetnika. Ili zabrane prelaska nekog dela preko administrativne granice bez upoznavanja s kontekstom dela.
Čini se da svima ovako više odgovara. Šešelj izvodi svoj profašistički nastup uz prećutno klimanje glavom. pošto je tu policija da spreči bilo šta ozbiljno. pa sve postaje “ona njegova sprdačina”. Političari sa obe strane fingiraju demokratiju i prepucavanjima i nazovi oštrinom stvaraju privid prkosa. A on hrani najniže strasti biračkog tela, pa je svima, u stvari, najbolje kada se politički kontroverzan festival održi u nemogućim uslovima. Tako su i jedni i drugi dokazali da su demokrate i patriote, a na konkretnom primeru pokazali da je najbolje ništa ne raditi. Situacija je delikatna, pa je najbolje ne talasati.
Gde su tu primenjene umetnosti, pozorište, susreti umetnika, dijalog, saradnja? Nema ih. Nema čak ni iskrene političke namere ili želje za sređivanjem odnosa nego samo jeftina demagogija i puštanje najekstremnijih s lanca kako bi ostatak političke scene ispao bogzna kako liberalan. U konačnici, policija je najpoštenija. Njen kordon iz naslova ovog teksta odbranio je umetnike i omogućio održavanje za neke neprijatnog, ali u stvari sasvim običnog festivala kulture Srbije i Kosova. Politički kordon s početka ovog teksta truje naše društvo, a pogotovo kulturu. Kada i da li će elite to shvatiti, ostaje nepoznanica.