Pored primera velike doze empatije, saosećanja, kao i truda i pomoći nadležnih institucija ljudima čija sudbina je, u najmanju ruku, slična sudbini naroda sa prostora bivše Jugoslavije pre 25 godina, mogao je da vidi i narastajuću fobiju i, slobodno se može reći, rasizam prema izbeglicama za koje, valjda, dotični koji je ispoljavaju misle da iz rekreativnih razloga spavaju u parku preko puta beogradske Železničke stanice.
Taj rasizam se ne ispoljava samo u dubokoumnim kolumnama spisateljica na temu pasa na Vračaru koje ugrožavaju “neki čudni ljudi i njihove žena pod velovima”, paničnih izjava da su ti isti pokušali da siluju radnicu u ekskluzivnom butiku gde se estradne zvezde oblače, kao i prilično nejasne histerije iskazane u dnevnim novinama da su baš oni koji beže od islamskog kalifata u svojim zemljama na drugom kontinentu donosioci istog, već i u šaljivim stripovima deljenim na društvenim mrežama na kojima su prikazani lekari, inženjeri, sportisti koji odlaze, a podivljali Sirijci sa “kalašnjikovima”, noževima i pogledom zombija dolaze na granične obode Subotice.
Da opet ne bismo navodili činjenicu da upravo ti nesrećni ljudi koji spavaju po ulici beže baš od tih istih raspomamljenih ekstremista s kojima ih mudraci iz fotelja svojih udobnih domova, žuljavih kafanskih stolica ili državnih preduzeća poistovećuju, dovoljno je da se navedu neke od činjenica, pa ko je dovoljno inteligentan sam će izvući zaključak :
1. Za vreme ratova 1991-1995. bilo je više od pola miliona izbeglica i to u zemlji koja je imala 20 miliona stanovnika. Samo oko 200-300.000 Srba čije nam je raseljavanje sada toliki trn u oku i oko čije smo 20-godišnjice toliko prozivali zapadne komšije, Hrvatsku.
2. Više od 500 hiljada ljudi napustilo je Srbiju pre ratnih dejstava, za vreme vladavine Slobodana Miloševića. Samo prošle godine njih 30 hiljada, tako da kada odlučimo da sa gađenjem pogledamo Sirijca, bilo bi lepo da se prisetimo nekoga od rodbine po Kanadi, Australiji, na Novom Zelandu, u Švedskoj i pogleda koji su oni trpeli (a možda i dalje trpe) tamo.
3. Zamislite sebe da bežite od rata, spavate na železničkoj stanici, a horde raspomamljenih divljih taksista, korumpiranih saobraćajaca i lažnih radnika gradske čistoće pokušavaju da vas oderu za to malo što ste poneli. I, uz to, setite se kolone traktora iz Krajine koje ti isti “fejsbuk humoristi”, autori fotomontaža protiv imigranata, nazivaju genocidom.
Ovaj uvodnik nije besmisleno repetitivan. Kao što ni loša iskustva naših emigranata nisu jedina. Rat je užasna stvar, a izbeglištvo zbog njega još gore. Valjda bi to trebalo da znamo. I to isuviše dobro.
Ili se pravite blesavi ili ste to zaista…Kako poredite izbeglice iz SFRJ i Sirije? Jel znate, a trebalo bi da znate da su ti ljudi gradili SFRJ porezima, radnim akcijama pa i Beograd i Srbiju,,, NBg su napravili Vračarci ??? Sramota je koliko vredjate te ljude!
Verovatno su i ti Sirijici gradili Damask pre dvadeset godina, a Avganistanci Kabul, a Libijci Tripoli. Nije poenta u tome ko je šta gradio nego da napadamo Šveđane kako se ponašaju prema našim emigrantima, tretiraju ih kao građane drugog reda, a nema razlike između naših u Švedskoj i Sirijaca u Srbiji…malo mućnimo glavom