U nimalo prijatnom i robusnom susretu sa virusom više od dvanaest meseci se odvija naša svakodnevica, a različiti režimi epidemioloških mera, od najstrožih karantina do selektivnog “otvaranja”, potresaju naša društva, ekonomije i način vođenja politike. Mnogo toga se već promenilo u organizaciji rada i privatnog života, načinima potrošnje i snabdevanja domaćinstva, porodičnim odnosima i odnosima sa bližnjima u komšiluku i zajednici. Promene su vidljive i u načinima provođenja slobodnog vremena: s jedne strane se i druženje (kao i posao) preselilo na internet, potvrđujući da preventivne mere za suzbijanje bolesti zahtevaju “fizičku, a ne socijalnu distancu”, a sa druge strane procvetale su aktivnosti u prirodi, planinarenje, šetnje i uopšte boravak na otvorenom. Sve ovo je samo delić promena koje se dešavaju i dešavaće se u društvima i kulturama tokom dugog perioda “plesa s virusom” koji nas očekuje.
Psihološka istraživanja pokazuju da je za prelazak neke radnje u naviku potrebno da se ona obavlja u kontinuitetu između 21 i 250 dana, u zavisnosti od toga kakva je aktivnost u pitanju i kakva se navika stvara. U proseku, smatra se da je za nastajanje navike, odnosno automatizovanje neke radnje, potrebno više od dva meseca, tačnije 66 dana. Tako možemo reći da je nošenje maske i dezinfikovanje ruku prilikom kretanja van kuće i u javnim prostorima postalo navika. To je slučaj i sa držanjem distance prilikom pozdravljanja i razgovora, epidemiološkom merom koja je počela da deluje uprkos snažnoj lokalnoj kulturi komunikacije u Srbiji, koju odlikuju taktilnost i srdačnost u kontaktima. Iskustvo života pod koronom, s promenjenim ponašanjem i novim navikama, ostavilo je traga i u jeziku, koji je uvek zgodan izvor za detekciju promena u društvu i kulturi.
U Institutu za nemački jezik u Lajbnicu sakupljeno je više od 1.200 novih reči koje oslikavaju navike stvorene u čudnoj realnosti života s novim rekstrikcijama, među kojima su i coronamüde (umor od covida-19), Coronafrisur (korona frizura), overzoomed (pod stresom od previše video poziva i sastanaka), Coronaangst (unutrašnji nemir povodom virusa), Impfneid (ljubomora na one koji su već vakcinisani) i Abstandsbier (ispijanje piva sa društvom na distanci). Zainteresovana ovim izveštajem, postavila sam pitanje na jednoj društvenoj mreži da li su se i u srpskom jeziku pojavile nove reči na osnovu kojih bi zainteresovani istraživači nakon 50 ili 100 godina mogli rekonstruisati život tokom pandemije 2020.
Evo šta je prikupljeno: uz opasku da su se u svakodnevnom govoru odomaćili do tada specijalizovani medicinski termini, poput antitela, serološki test, PCR test, antigen, samoizolacija, ispostavilo se da postoji i novi, koronom inspirisan vokabular. Neki termini su stari, ali su dobili nova značenja, kao karantin ili u tranzitu, što podrazumeva zabranu kontakata u proputovanju ako nemate negativan PCR test (K. Rac), a neki su sasvim novi. Tako koronirati znači oboleti od korone, a koroniran je oboleli (S. Žakula). Koronirati se može koristiti i kada ste previše iscrpljeni, kao sinonim za burn out (D. Stošić), a koronulost se odnosi na opštu slabost, klonulost (M. Pantić). Koronoša je onaj koji prenosi virus, kome se i tepa – koronka (Lj. Vlahović). Koronične stvari su svi objekti koji se unose u kuću i treba da budu dezinfikovani (L. Končar), dok je koronara covid-ambulanta (S. Aleksić). Korona-party je bilo koje okupljanje koje broji više od pet osoba (N. Milanović) i žargonski je izraz koji ne treba mešati s masovnim komercijalnim korona-žurkama. Dobili smo i covid-elitu, javne ličnosti koje su se provodile uprkos epidemiološkim preporukama i na društvenim mrežama delile fotografije sa izlazaka (D. Obšust). Ovaj izraz ukazuje na rasprostranjeno mišljenje da ne podnose svi podjednako teret epidemijskih restrikcija i da je korona samo zaoštrila i učinila vidljivijim duboke podele u društvu – ekonomske, socijalne, kulturne i političke. U manje klasno obojenom značenju covid-elita su i oni koji su preležali koronu, pa mogu bez straha da izlaze i “partijaju” (S. Radivojević).
Za one koji pak poštuju epidemiološke mere smišljen je izraz zakoronašiti se, koji znači povući se, osamiti, svesti aktivnosti na minimum, pridržavati se svih preporučenih preventivnih mera, nešto poput zamonašiti se u korona-epidemiološkom režimu (J. Ćuković). Varijaciju na temu tradicije predstavlja i termin preležajnik, upotrebljen da opiše način izbora položajnika za Božić. Položajnik se ove godine, netradicionalno, birao među onima koji su preležali koronu (S. Nikolić) jer su samo preležajnici mogli da budu bezbedni položajnici. Očekivano, kao centralni simbol i najviše osporavani predmet tokom epidemije, maska je takođe poslužila za tvorbu novih reči i izraza. Antimaskeri su oni koji se protive nošenju maski i negiraju njihov značaj u sprečavanju širenja zaraze. Antimaskeri (ali ne samo oni) masku zovu brnjica, a ljude koji je nose brnjičarima jer ih smatraju zavedenim i neslobodnim; slično je sa antivakserima, koji o vakcinaciji govore kao o čipovanju, dok kovidioti u potpunosti negiraju postojanje korone (V. Palibrk). Maskenbal i maskarada su nazivi za skupove koji se održavaju pod zaštitnim merama (E. Djuževa). Jednu od materijalnih posledica nošenja maski oličava reč maskne, što su akne i bubuljice koje izlaze kao posledica nošenja maski (S. Žakula).
Konačno, gradonačelnik Valjeva je virus korona lapsusom preimenovao u konrad (na šta mi je ukazala N. Mladenović Ribić), dajući doprinos sada već poslovičnoj “muci s rečima” vladajuće političke garniture, ali i sliku o njenim dometima, kako u jeziku tako i u svemu ostalom, sa čime smo takođe prinuđeni da plešemo još neko vreme, baš kao s konradom.