28. oktobra Mark Rute, generalni sekretar NATO, na pres konferenciji da su severnokorejske trupe sa Dalekog Istoka stigle na liniju fronta, i da su upućene u Kursku oblast, gde se ukrajinske trupe i dalje održavaju na teritoriji Ruske Federacije, nakon ranijeg upada. On je ovo nazvao „opasnom eskalacijom rata koji vodi Rusija“, i očigledno uvodi novu dimenziju povezujući rat u Ukrajini sa Indopacifikom. Rusija i Severna Koreja su u početku ili demantovali ili negirali ove vesti, da bi se na posletku otkrilo da su istinite. Ali, niko se u dve prestonice zbog toga nije previše uzbudio. Ruski Ministar spoljnih poslova, Sergej Lavrov, je prokomentarisao da je to slično tome što Zapad tajno šalje svoje vojne instruktore i dalekometno oružje. SAD su saopštile da su vojnici Severne Koreje sada legitimna meta. Ipak, treba primetiti da su oni raspoređeni na priznatu teritoriju Ruske Federacije, jedinu gde se odvija sukob. Tako da nema reči o njihovom prisustvu u okupiranim delovima Ukrajine. I to je upravo cela igra, gde će ovi vojnici učestvovati u sukobu sa ukrajinskom vojskom, ali van teritorije Ukrajine, potvrđujući reči Dimitrija Peskova „da ova saradnja nije usmerena protiv trećih zemalja,“ ako ništa drugo bar se ne može tumačiti kao agresija
Približavanje Moskve i Pjongjanga tokom dosadašnjeg trajanja „2 faze“ konflikta u Ukrajini nije od juče. Prvi put Putin se sreo sa tadašnjim šefom Severne Koreje, Kim Džong Ilom još 2000. godine. Međutim, u to vreme Rusija je računala na svoje odnose sa Zapadom, tako da kontakti nisu imali neki značajniji pomak. Glavni „sponzor“ Pjongjanga je do tada bila i ostala Kina. Međutim, stvari se menjaju 2022. sa ruskom invazijom Ukrajine. Kada je verovatni prvi plan obaranja režima u Kijevu munjevitom intervencijom propao, i rat se transformisao u poziciono artiljerijsko ratovanje, ukazala se mogućnost za produbljivanje saradnje. Pritisnuta zapadnim sankcijama, Rusija je počela da traži voljne partnere na drugim stranama. Dok su jedni bili voljni da nastave ekonomsku razmenu sa Moskvom, retko koja država se usudila da direktno pomogne Rusku Federaciju u vojnom smislu. I tu je bila šansa za Severnu Koreju. Suočavajući se sa nestašicom artiljerijske municije (dok nije ponovo pokrenuta domaća proizvodnja), usled neprestanog bombardovanja ukrajinskih položaja, Rusija se obratila Pjongjangu, koji im je počeo isporučivati kompatibilnu municiju preko luka na Dalekom Istoku. Prema pisanju časopisa Forin Polici, dosta municije je bilo zastarelo ili čak oštećeno, ali ipak je u Rusiju, prema objektivnijim procenama, stiglo najmanje dva miliona komada ateljerske municije, što je održalo stabilnost na frontu odnosno stabilnost dosadašnje ruske strategije.
I u političkom smislu, stvari su počele da se menjaju. Vladimir Putin se sreo sa Kim Džon Unom na Istočnom Kosmodromu septembra 2023, da bi u junu ove godine i posetio Severnu Koreju i Pjongjang. Tom prilikom su dve strane potpisale Sporazum o zajedničkoj odbrani. Kim Džong Un je čak referisao na sporazum kao na neku vrstu saveza dve države. Sporazum je u Rusiji ratifikovan sredinom oktobra. U srcu stvari su razmene u naturi, tzv. barter aranžmani, gde i jedna i druga strana dobija ono što im je potrebno – Rusija vojnu podršku, dok Severna Koreja verovatno dobija tehnologiju, naftu i preko potrebnu hranu. I nesumnjivo je da, kako rat bude trajao, a trajaće po svoj prilici još dosta dugo, ova saradnja se samo produbljivati i proširivati. Takođe, time se zaobilazi sistem zapadnih sankcija, ali i posredovanje Kine. Zaista, za Severnu Koreju ovo predstavlja dobre vesti, jer je u mogućnosti da diversifikuje podršku, i ne oslanja se samo na Kinu, koja nije uvek u potpunosti benevolentna prema Pjongjangu.
Sem Ukrajine koja je svakako najviše pogođena severnokorejskom asistencijom Rusiji, postoji i par drugih država koje su izrazile zabrinutost. Naravno tu su SAD, ali i njeni bliski saveznici Južna Koreja i Japan, koji su u dometu oružja Pjongjanga, i svi strahuju da ovakav razvoj unosi novi geopolitički momenat. Što se tiče SAD njihovo nezadovoljstvo je očekivano, ali koji su razlozi za strah Japana i Južne Koreje? Prvo, rastuća saradnja Rusije i Severne Koreje u vojnom i ekonomskom smislu može puno da pomogne jačanju Severne Koreje, i samim tim potencijalnom rastu tenzija na Korejskom poluostrvu. Od samih početaka rata u Ukrajini, na Dalekom istoku se strahuje od nekog sličnog scenarija u Koreji. Što nas dovodi do druge stavke da sa Sporazumom o zajedničkoj odbrani, u nekoj budućnosti Putin odnosno Moskva može da vrati uslugu Pjongjangu, i pošalje svoju pomoć, ograničavajući svoje prisustvo na teritoriju Severne Koreje.
Treća stavka je daleko praktičnija, učešćem u konfliktu severnokorejski vojnici i pre svega oficiri će steći praktično iskustvo na frontu i dobiće uvide o značajnim pomacima u ratnoj taktici (pre svega u primeni dronova) koji će i u slučaju Japana i Južne Koreje.
Ali, postoji još neko ko ima razloga da bude nezadovoljan, a to je Kina. Naime, u ulozi dosadašnjeg ekskluzivnog severnokorejskog sponzora, Kina se do sada nametala kao posrednik i u trgovini sa Severnom Korejom. Međutim, sa barter aranžmanima između Moskve i Pjongjanga stvari se menjaju. To se naročito vidi, po rečima Džona Parka iz Atlantskog saveta, u domenu snabdevanja naftom. Drugim rečima, Kina delimično gubi svoj uticaj nad Pjongjangom, koji će možda biti spreman na neke avanture koje u tom momentu neće biti u kineskom interesu. Zato i neki smatraju, poput Aleksandra Bremera iz Evroazijske grupe, da je upravo ova situacija i razlog zašto je na nedavnom samitu BRIKSa, Ši Đi Ping u svom govoru pozvao na kraj rata u Ukrajini.