Fukujama, koji je odavno postao simbol čoveka koji se prevario, što je pojačano i činjenicom da je njegova ideja o kraju istorije svojevremeno bila pravi svetski teorijsko-publicistički hit, prosto je bio prinuđen da nađe novu oblandu za svoje prisustvo u komercijalnoj upotrebi istorije ideja. Doduše, svaka čast, korekcija je obavljena jednostavno i ubedljivo. Ali nije u tome problem, već u osećanju da ti neko stalno soli pamet i da to traje već suviše dugo. Neko s druge strane okeana, a neko ovde kod kuće.
Zbog toga i odlučujem da na promociju Ćosićeve knjige odem rasterećen, otvoren za utiske, kao na performans, a ne sitničavo zainteresovan za moguće kontradikcije, patetiku ili nacionalističke zablude u knjizi Bosanski rat. Uostalom, knjiga se sastoji od tekstova od kojih sam neke već imao priliku da pročitam. Pamtim, recimo, jedan fragment iz predgovora za Koljevićevu knjigu Stvaranje Republike Srpske, koji mi baš ne daje neki nadražaj da se udubljujem u ovo štivo.
„Pred nama savremenicima zbila se epohalna inverzija jednog istorijskog događaja: laž o srebreničkom genocidu postala je sakralna i globalna istina… Laž o Bosanskom ratu – džihadska i špijunska laž sa značenjem i posledicama koje ima…
I tako zauzmem mesto u prepunoj sali Doma omladine u Beogradu. Publika smrtno ozbiljna i raznolika, od uglednih akademika, žena u bundama i ponekog lika u maskirnoj uniformi, do znatiželjnih predstavnika takozvane druge Srbije. Ređaju se govornici. Izvesni Dragoslav Bokan dugo i lepo priča o uniformi koju je nosio i o herojskom aktivizmu koji je, je l’ da, tamo onih devedesetih godina bio surov, da ne kažem zločinački. Sve je to bilo upakovano u alegorijsku priču o Lanselotu, jednom od najslavnijih vitezova okruglog stola kralja Artura. To je onaj što je jednim udarcem rascopao glavu ser Meliganu iako je ovaj imao oklop. Tako da nije čudo što je publika zaneto slušala, a onda se u priči, naravno, pojavio i patuljak koji gura „taljige realnosti“ na koje se Lanselot ukrcao da bi ispunio svoju pacifističku sudbinu, pa su svi pogledali u Dobricu Ćosića.
Mislim da se nisam prevario što sam jednu sumornu epizodu ovdašnjeg kulturnog života posmatrao kao predstavu, kao pank verziju samo jednog segmenta zbivanja koja nas okružuju. Neću reći da je bilo baš urnebesno, ali pomogne ti da se distanciraš i da shvatiš kako je život mnogo raznovrsniji i lepši nego što se to na prvi pogled može učiniti. Evo, Resonate, festival svetskog značaja, upravo je završen u Beogradu, u ovom istom Domu omladine počinje serija predavanja o filozofiji Zorana Đinđića, Share konferencija se uveliko priprema i sve kao da nagoveštava da će normalnost i optimizam prevladati.
Za optimizam i dobro raspoloženje preporučujem i Ramba Amadeusa koji se dobro pripremio za Pesmu evrovizije:
Euro Neuro nemoj biti skeptik
Hermetik, patetik, analfabetic
И ниси прочитао књигу. Типично. А Фукујамау, као јеси:)