Da li je to ista ona materija koja svim kičmenjacima (uključujući čoveka) obezbeđuje čvrst skelet i preživljavanje na osunčanom kopnu siromašnom kalcijumom? Jednostavan odgovor bi glasio: vitamin D. Ovaj vitamin koji se zavisno od izvora javlja kao D2 (biljke) i D3 (životinje) ne odgovara striktnoj definiciji ovih mikronutrijenata jer vitamin D3 nastaje fotosintezom u nezaštićenoj koži čoveka i drugih kičmenjaka izloženoj UVB spektru (UV indeks ≤3) sunčevog zračenja. O njegovom značaju govori činjenica da je 2. novembar proglašen svetskim Danom vitamina D.
Pošto fotosinteza vitamina D3 zavisi od izloženosti UVB zračenju, odnosno od geografske širine, na dobrom delu evropskog kontinenta, uključujući Balkansko poluostrvo, oko šest meseci (oktobar-mart) traje “zima vitamina D” jer kroz atmosferu prolazi nedovoljna količina UVB zračenja, tako da je neophodna suplementacija vitaminom D3. Migracija (≥100.000 godina) davnih predaka homo sapiensa iz ekvatorijalnih delova Afrike na sever i jug bila je evolucioni pokretač procesa postepene depigmentacije kože. Ova adaptacija kože na srazmerno smanjenu insolaciju (osunčanost) na severnijim geografskim širinama bila je neophodna za održavanje endogene sinteze i statusa vitamina D u fiziološkim granicama. Zato je današnjim Skandinavcima, zbog genetske adaptacije kože na nisku insolaciju, rizično letovanje na južnoj hemisferi bez odgovarajuće zaštite.
Zamena obnovljivog izvora energije (drvo), neobnovljivim (ugalj) koja je počela još u 17. veku, ima i danas vidljive posledice jer su stvorena energetski zavisna društva. Danas se traži zabrana daljeg korišćenja fosilnih goriva jer je intenzitet sunčevog zračenja zbog oštećenja ozonskog omotača porastao do neslućenih vrednosti za koje koža čoveka evoluciono nije pripremljena. Kako onda održati dovoljnu količinu vitamina D u organizmu kada je sunčeva svetlost njegov glavni izvor?
U mnogim slučajevima ravnoteža između izlaganja suncu, posledičnog oštećenja kože i održavanja povoljnog statusa vitamina D podrazumeva suplementaciju vitaminom D. Zato je vitamin D u planetarnim razmerama verovatno najčešće korišćen “lek”. Globalni paradoks današnje suplementacije vitaminom D ogleda se u sledećem:
1) Više od jedne milijarde svetske populacije u riziku je od deficita vitamina D i pored inoviranih nacionalnih preporuka za sprečavanje ili korekciju prisutnog deficita vitamina D.
2) Kao antipod posledicama nekorigovanog deficita vitamina D, u mnogim zemljama postoje vitamin D “zavisnici” koji samoinicijativno uzimaju velike doze vitamina D kao rezultat zablude da “od više dobrog treba biti bolje”, uprkos činjenici da visoke doze vitamina D nisu nužno delotvornije i bezbednije.
Koje su onda mogućnosti za suplementaciju vitaminom D? Za zdravu novorođenčad i decu od prvog dana života do adolescencije preporučen dnevni unos vitamina D je 10 mikrograma (ranije 400 i.j.). Implementacija nacionalnih i globalnih nutritivnih smernica za unos vitamina D daleko je od idealne za rizične grupe u razvijenim zemljama, kao i u mnogim regionima sveta u kojima je izlaganje suncu minimalno.
Alternativni izvori vitamina D, poput masne ribe, nisu praktično rešenje za milione osoba sa blagim deficitom vitaminom D jer veliki deo svetskog stanovništva, uključujući Srbiju, vrlo retko ili uopšte ne jede ribu.
Glavna funkcija vitamina D u organizmu je stimulacija crevne apsorpcije kalcijuma i održavanje serumske koncentracije kalcijuma i fosfata. Pošto vitamin D doprinosi pravilnoj mineralizaciji i remodelovanju kostiju, njegov deficit uzrokuje rahitis kod dece i osteomalaciju kod odraslih. Rezultati ispitivanja u poslednjim decenijama pokazuju da vitamin D sudeluje u regulaciji više fizioloških procesa kao što su: sinteza i funkcija insulina, mišićne kontrakcije, imunski i zapaljenjski odgovori, modulacija ćelijskog rasta i diferencijacije. To je bio i glavni razlog zašto se početkom prošle godine, sa izbijanjem kovid-19 epidemije, u vitaminu D potražila mogućnost prevencije i lečenja ove virusne infekcije. Prema mišljenju naučnika, dokazana uloga vitamina D u smanjenju rizika od infekcije kovid-19 uključuje sledeće:
• epidemija je izbila tokom zime kada je najniži nivo vitamina D u cirkulaciji,
• zabeležen srazmerno manji broj slučajeva krajem leta na južnoj hemisferi,
• deficit vitamina D doprinosi akutnom respiratornom distres sindromu (ARDS), koji karakteriše naglo popuštanje respiratornog sistema,
• stopa smrtnosti se povećava sa godinama i hroničnim bolestima povezanim sa niskim nivoom vitamina D.
Kako još uvek nema pouzdanih naučnih dokaza za upotrebu vitamina D u prevenciji ili lečenju kovid-19 infekcije, evropske i druge agencije nisu odredile vrednost posebnog, protektivnog unosa vitamina D. U Velikoj Britaniji se uzimanje vitamina D savetuje samo u slučaju sudelovanja u kovid-19 istraživanju.
BIOGRAFIJA
Dušan Obradović je diplomirao na Farmaceutskom fakultetu u Beogradu, na kojem je magistrirao i specijalizirao Medicinsku biohemiju. U profesionalnom radu na Institutu za bromatologiju Farmaceutskog fakulteta u Beogradu, Odeljenju za higijenu ishrane u Zavodu za zaštitu zdravlja Republike Srbije (Batut) i farmaceutskoj kompaniji Galenika, najviše je bio kao i danas, posvećen različitim aspektima problematike vitamina, ostalih mikronutrijenata i njihovih interakcija s lekovima. Kao autor i koautor zastupljen je u više desetina radova i dve stručne knjige. Jedan je od osnivača i prvi predsednik Grupacije proizvođača, uvoznika i distributera dijetetskih suplemenata u PKS.