Raspad te i takve zemlje, nažalost u krvi i nesreći, što je rezultovalo stotinama hiljada žrtava, ubijenih, ranjenih i iskasapljenih, ili za dalji život onemogućenih novogovornom mržnjom prema svemu što nije NAŠE, zvanično, po blagoglagoljenju političkih, tačnije, politikanskih vrhuški koje su se, konačno, domogler svojih torova u novonastalim državicama, omogućio je ukidanje komunizma, ali se loši đaci komunističke nomenklature nisu odrekli jednog – VERBALNOG DELIKTA. Iako, izbačen iz zvaničnih dokumenata, za njim se poseže na i najmanji znak da se napada institucija, kolokvijalno označena kao „država – to sam ja“.
I, ako je nešto jednoobrazno, uz male improvizacije, u svim postjugoslovenskim karikaturama država čiji je zajednički koren u SFRJ, onda se time može smatrati ČLAN 133.
Originalno, on je glasio: (1) Ko natpisom, letkom, crtežom, govorom ili na drugi način poziva ili podstiče na obaranje vlasti radničke klase i radnih ljudi, na protivustavnu promenu socijalističkog samoupravnog društvenog uređenja, na razbijanje bratstva i jedinstva i ravnopravnosti naroda i narodnosti, na svrgavanje organa društvenog samoupravljanja i vlasti ili njihovih izvršnih organa, na otpor prema odlukama nadležnih organa vlasti… ili zlonamerno i neistinito prikazuje društveno-političke prilike u zemlji, kazniće se zatvorom od jedne do deset godina. (2) Ko delo iz stava 1. ovog člana učini uz pomoć ili pod uticajem iz inostranstva, kazniće se zatvorom najmanje od tri godine…
Sada samo treba zameniti socijalističko, samoupravno uređenje u štagod vam volja, najčešće izlizanom formulom demokrat(c)ije i, verbalni delikt postaće vaša noćna mora. A, kako to izgleda u Srbiji?
Ovih dana osetila je to pevačica Severina Vučković, 27. avgusta na granici sa Srbijom, gde je „zadržana na osnovu spiskova o verbalnim deliktima“, reći će ministar unutrašnjih poslova Srbije, Ivica Dačić. „Na ispitivanju su mi bez pojašnjenja krenuli postavljati pitanja što mislim o Srebrenici, Oluji, zašto sam podržala demonstracije protiv iskapanja litija… Dotakli su se i Jasenovca, a došli su i do Tuđmana“, napisaće Vučković u saopštenju.
Osetio je to, ne tako davno, krajem juna i BiH Feđa Štukan glumac i pisac, samo malo drastičnije, njemu je ulazak u Srbiju uskraćen pod šturim obrazloženjem da ima „negativnu procenu bezbednosnog rizika“. I godinu dana ranije, Štukan nije prošao izlaznu rampu beogradskog Aerodroma Nikola Tesla, nakon što je učestvovao u masovnim građanskim protestima protiv nasilja, koji su se održavali u Beogradu. „Režimu u Srbiji sam poslužio kao nabačena lopta za dokazivanje patriotizma. Našli su pogrešnog čoveka na kojem će to da rade. Ja nemam veze ni sa jednom stranom i ne mogu me smjestiti ni u jedan tor“, komentarisaće Štukan svoj slučaj.
Neprijatna iskustva na ulazu u Srbiju, ne drastična kao Štukanova, imao je 2022. i pisac iz Hrvatske Ante Tomić. „Osjećate se ljuto, bespomoćno, ali shvaćate da je režim jako uvrijeđen i želi vam pokazati kako je moćniji od vas“, kazaće Tomić, dodajući da se stvar smirila otkako je o tome govorio u emisiji kod Zorana Kesića.
Hoće li ovaj balkanski tunel, možda, biti jednom osvetljen, pitanje je vredno milion nečega? A. možda Dačićeva najava da će zatražiti „ukidanje spiskova, kada su verbalni delikti u pitanju“, propušta malo tog svetla, pogotovo što je to potvrdio i svemoćni Aleksandar Vučić.